Псалми 42
1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
As the deer pants for the water brooks, so my soul pants after you, God.
2 Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
My soul thirsts for God, for the Elohim Chayim [Living God]. When shall I come and appear before God?
3 Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
My tears have been my food day and night, while they continually ask me, “Where is your God?”
4 Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
These things I remember, and pour out my soul within me, how I used to go with the crowd, and led them to God’s house, with the voice of joy and praise, a multitude keeping a holy day.
5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Why are you in despair, my soul? Why are you disturbed within me? Hope in God! For I shall still yadah ·extend hands in thankful praise· to him for the yishu'ah ·salvation· of his presence.
6 Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
My God, my soul is in despair within me. Therefore I remember you from the land of the Jordan [Descender], the heights of Hermon [Devoted to destruction], from the hill Mizar.
7 Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
Deep calls to deep at the noise of your waterfalls. All your waves and your billows have swept over me.
8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
Adonai will enjoin his cheshed ·loving-kindness· in the daytime. In the night his song shall be with me: a prayer to the God of my life.
9 Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
I will ask God, my rock, “Why have you forgotten me? Why do I go mourning because of the oppression of the enemy?”
10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
As with a sword in my bones, my adversaries reproach me, while they continually ask me, “Where is your God?”
11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Why are you in despair, my soul? Why are you disturbed within me? Hope in God! For I shall still yadah ·extend hands in thankful praise· to him, the yishu'ah ·salvation· of my countenance, and my God.
