Псалми 39

1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

En Psalm Davids, till att föresjunga för Jeduthun. Jag hafver satt mig före, jag vill taga mig vara, att jag icke syndar med mine tungo; jag vill hålla min mun tillbaka såsom med bett; efter jag så måste se den ogudaktiga för mig.

2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

Jag är tystnad och stilla vorden, och tiger om glädjena; och måste fräta mina sorg i mig.

3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

Mitt hjerta är brinnande i mig, och när jag tänker deruppå, varder jag upptänd; jag talar med mine tungo.

4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

Men, Herre, lär mig dock, att det måste få en ända med mig, och mitt lif ett mål hafva, och jag hädan måste.

5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

Si, mine dagar äro en tvärhand för dig, och mitt lif är såsom intet för dig. Huru platt intet äro alla menniskor, de dock så säkre lefva. (Sela)

6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

De gå bort såsom en skugge, och göra sig mycken onyttig oro; de samka tillhopa, och veta icke ho det få skall.

7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

Nu, Herre, vid hvad skall jag trösta mig? Uppå dig hoppas jag.

8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

Fräls mig ifrån alla mina synder, och låt mig icke dem galnom till spott varda.

9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

Jag vill tiga, och icke upplåta min mun; du skall väl görat.

10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

Vänd dina plågo ifrå mig; ty jag är försmäktad för dine hands straff.

11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

När du en tuktar för syndenes skull, så varder hans fägring förtärd såsom af mal. Ack! huru platt intet äro dock alla menniskor. (Sela)

12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

Hör mina bön, Herre, och förnim mitt ropande, och tig icke öfver mina tårar; ty jag är en främling för dig, och en gäst såsom alle mine fäder.

13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.

Håll upp af mig, att jag vederqvicker mig, förr än jag bortfar, och är icke mer här.