Псалми 38

1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.

Psalm Dawida. Dla przypomnienia. PANIE, nie karć mnie w swym gniewie i nie karz mnie w swojej zapalczywości.

2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.

Twoje strzały utkwiły bowiem we mnie i ciąży na mnie twoja ręka.

3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Nie ma nic zdrowego w moim ciele wskutek twego gniewu, nie ma odpoczynku dla moich kości z powodu mojego grzechu.

4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

Bo moje nieprawości sięgają ponad moją głowę, obciążają mnie jak ciężkie brzemię.

5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.

Cuchną i ropieją moje rany z powodu mej głupoty.

6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Jestem zgnębiony i bardzo pochylony, przez cały dzień chodzę smutny.

7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

Moje wnętrze bowiem pali straszna [dolegliwość] i nie ma nic zdrowego w moim ciele.

8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.

Jestem osłabiony i bardzo załamany, zawodzę z powodu trwogi mego serca.

9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

Panie, przed tobą [są] wszystkie moje pragnienia i moje wzdychanie nie jest przed tobą ukryte.

10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

Moje serce trzepocze, opuściła mnie siła, a światło moich oczu znikło.

11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.

Moi bliscy i przyjaciele stronią od moich ran, a moi krewni stoją z daleka.

12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.

Ci, którzy czyhają na moją duszę, zastawiają sidła, a ci, którzy pragną mego nieszczęścia, mówią przewrotnie i przez cały dzień knują podstępy.

13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

Lecz ja niczym głuchy nie słyszałem i [byłem] jak niemy, [który] nie otwiera swych ust.

14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.

I stałem się jak człowiek, który [nic] nie słyszy i nie ma w ustach upomnień.

15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

Ciebie bowiem, PANIE, oczekuję; ty odpowiesz, Panie, mój Boże.

16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

Bo powiedziałem: Niech się nie cieszą z mojego powodu; gdy moja noga poślizgnie się, niech nie wynoszą się nade mnie.

17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

Jestem bowiem bliski upadku i moja boleść zawsze jest przede mną.

18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.

Wyznaję więc moją nieprawość i boleję nad swoim grzechem.

19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

Lecz moi wrogowie są zdrowi i silni i namnożyło się tych, którzy bez powodu mnie nienawidzą.

20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

Odpłacają mi złem za dobro i sprzeciwiają mi się, bo podążam za dobrem.

21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.

Nie opuszczaj mnie, PANIE, mój Boże, nie oddalaj się ode mnie.

22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!

Pospiesz mi z pomocą, Panie, moje zbawienie.