Псалми 31
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
In finem, Psalmus David, pro extasi. In te Domine speravi non confundar in æternum: in iustitia tua libera me.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
Inclina ad me aurem tuam, accelera ut eruas me. Esto mihi in Deum protectorem: et in domum refugii, ut salvum me facias.
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
Quoniam fortitudo mea, et refugium meum es tu: et propter nomen tuum deduces me, et enutries me.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
Educes me de laqueo hoc, quem absconderunt mihi: quoniam tu es protector meus.
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
In manus tuas commendo spiritum meum: redemisti me Domine Deus veritatis.
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
Odisti observantes vanitates, supervacue. Ego autem in Domino speravi:
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
exultabo, et lætabor in misericordia tua. Quoniam respexisti humilitatem meam, salvasti de necessitatibus animam meam.
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
Nec conclusisti me in manibus inimici: statuisti in loco spatioso pedes meos.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Miserere mei Domine quoniam tribulor: conturbatus est in ira oculus meus, anima mea, et venter meus:
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
Quoniam defecit in dolore vita mea: et anni mei in gemitibus. Infirmata est in paupertate virtus mea: et ossa mea conturbata sunt.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
Super omnes inimicos meos factus sum opprobrium et vicinis meis valde: et timor notis meis. Qui videbant me, foras fugerunt a me:
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
oblivioni datus sum, tamquam mortuus a corde. Factus sum tamquam vas perditum:
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
quoniam audivi vituperationem multorum commorantium in circuitu: In eo dum convenirent simul adversum me, accipere animam meam consiliati sunt.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
Ego autem in te speravi Domine: dixi: Deus meus es tu:
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
in manibus tuis sortes meæ. Eripe me de manu inimicorum meorum, et a persequentibus me.
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
Illustra faciem tuam super servum tuum, salvum me fac in misericordia tua:
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
Domine non confundar, quoniam invocavi te. Erubescant impii, et deducantur in infernum: (Sheol h7585)
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
muta fiant labia dolosa. Quæ loquuntur adversus iustum iniquitatem, in superbia, et in abusione.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
Quam magna multitudo dulcedinis tuæ Domine, quam abscondisti timentibus te. Perfecisti eis, qui sperant in te, in conspectu filiorum hominum.
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
Abscondes eos in abscondito faciei tuæ a conturbatione hominum. Proteges eos in tabernaculo tuo a contradictione linguarum.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Benedictus Dominus: quoniam mirificavit misericordiam suam mihi in civitate munita.
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
Ego autem dixi in excessu mentis meæ: Proiectus sum a facie oculorum tuorum. Ideo exaudisti vocem orationis meæ, dum clamarem ad te.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
Diligite Dominum omnes sancti eius: quoniam veritatem requiret Dominus, et retribuet abundanter facientibus superbiam.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Viriliter agite, et confortetur cor vestrum, omnes qui speratis in Domino.
