Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!