Псалми 17

1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

Oye, oh Yavé, una causa justa, atiende mi clamor. Escucha mi oración hecha con labios sin engaño.

2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

De tu Presencia proceda mi defensa. Vean tus ojos la rectitud.

3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

Tú probaste mi corazón. Me visitaste de noche, Me pasaste por el crisol y nada [inicuo] hallaste. Resolví que mi boca no cometa transgresión.

4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

En cuanto a las obras humanas, Con la Palabra de tus labios Me guardé de las sendas del violento.

5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

Mis pasos se mantuvieron en tus caminos. Mis pies no resbalarán.

6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

Oh ʼElohim, yo te invocaré, Y Tú me responderás. Inclina tu oído hacia mí y escucha mis palabras.

7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

¡Haz tus misericordias maravillosas! Tú eres Quien salvas a quienes se refugian a tu mano derecha, De los que se levantan contra ellos.

8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

Guárdame como a la pupila de tus ojos, Escóndeme bajo la sombra de tus alas

9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

De la presencia de los perversos que me oprimen, De los enemigos mortales que me rodean.

10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

Protegidos están en su prosperidad. Con su boca hablan arrogancias.

11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

Ahora cercaron nuestros pasos. Fijan su mirada en echarnos a tierra,

12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

Como león ansioso de desgarrar su presa, Como cachorro de león agazapado en su cueva.

13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

¡Levántate, oh Yavé! ¡Hazle frente! Haz que sea derribado. Con tu espada libra mi alma del inicuo,

14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

Y con tu mano, oh Yavé, de los hombres del mundo, Cuya porción está en esta vida, Cuyo vientre Tú llenas con tus tesoros. ¡Sean saciados, pues, sus hijos, Y dejen las migajas a sus nietos!

15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.

Yo veré tu rostro en justicia, Estaré satisfecho cuando despierte a tu semejanza.