Псалми 147

1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

¡Aleluya! Porque es bueno cantar salmos a nuestro ʼElohim, Porque agradable, hermosa es la alabanza.

2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

Yavé edifica a Jerusalén. Él reúne a los desterrados de Israel.

3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

Él sana a los quebrantados de corazón Y venda sus heridas.

4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

Él cuenta el número de las estrellas. Él da nombres a todas ellas.

5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

Grande es nuestro ʼAdonay Y prominente en fortaleza. Su entendimiento es infinito.

6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

Yavé sostiene a los afligidos. Él abate a los perversos hasta la tierra.

7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

Canten a Yavé con acción de gracias. Canten salmos a nuestro ʼElohim con el arpa,

8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

Quien cubre de nubes el cielo, Quien provee lluvia para la tierra, Quien desarrolla la hierba en las montañas.

9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

Él da a la bestia su alimento, A las crías de los cuervos que claman.

10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

No se deleita con la fuerza del caballo, No se complace en las piernas de un hombre.

11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

Yavé favorece a los que le temen, Los que esperan su misericordia.

12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

¡Alaba a Yavé, oh Jerusalén! ¡Alaba a tu ʼElohim, oh Sion!

13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

Porque Él refuerza los cerrojos de tus puertas, Él bendice a tus hijos dentro de ti.

14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

Él establece paz en tus fronteras, Él te sacia con lo mejor del trigo.

15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

Él envía su mandato a la tierra, Su Palabra corre velozmente.

16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

Él da nieve como lana, Él esparce la escarcha como ceniza.

17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

Él lanza su nieve como migas. ¿Quién puede resistir su helada?

18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

Envía su Palabra, Y la derrite, Impulsa su viento para que sople, Y fluyan las aguas.

19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

Él declara sus Palabras a Jacob, Sus Estatutos y Ordenanzas a Israel.

20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

No trató así con ninguna nación. Ninguna otra conoció sus ordenanzas. ¡Aleluya! ¡Aleluya!