Псалми 141

1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.