Псалми 141

1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

Davidin Psalmi. Herra, minä avukseni huudan sinua: riennä minun puoleeni: ota korviis minun ääneni, koska minä sinua huudan.

2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

Kelvatkoon minun rukoukseni sinun edessäs niinkuin savu-uhri, minun kätteni ylennys niinkuin ehtoo-uhri.

3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

Herra, varjele minun suuni ja varjele minun huuleni.

4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

Älä kallista minun sydäntäni mihinkään pahuuteen, pitämään jumalatointa menoa pahointekiäin kanssa, etten minä söisi niitä, mitkä heille kelpaavat.

5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

Vanhurskas lyökään minua ystävällisesti, ja nuhdelkaan minua, se olkoon niinkuin öljy minun pääni päällä; sillä minä vielä rukoilen heidän pahuuttansa vastaan.

6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

Heidän opettajansa sysättäköön kiveen, niin sitte kuullaan minun opetukseni suloiseksi.

7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

Meidän luumme ovat hajoitetut haudan reunalle, niinkuin joku maan repis ja kaivais. (Sheol h7585)

8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

Sillä sinua, Herra, Herra, minun silmäni katsovat: minä uskallan sinuun, älä minun sieluani hylkää.

9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

Varjele minua siitä paulasta, jonka he asettivat eteeni, ja pahointekiäin ansasta.

10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Jumalattomat lankeevat toinen toisensa kanssa omiin verkkoihinsa, siihenasti kuin minä pääsen ohitse.