Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Al Músico principal: Salmo de David. OH Jehová, tú me has examinado y conocido.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Tú has conocido mi sentarme y mi levantarme, has entendido desde lejos mis pensamientos.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Mi senda y mi acostarme has rodeado, y estás impuesto en todos mis caminos.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Pues aun no está la palabra en mi lengua, [y] he aquí, oh Jehová, tú la sabes toda.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Detrás y delante me guarneciste, y sobre mí pusiste tu mano.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Más maravillosa es la ciencia que mi capacidad; alta es, no puedo comprenderla.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
¿Adónde me iré de tu espíritu? ¿y adónde huiré de tu presencia?
Si subiere á los cielos, allí estás tú: y si en abismo hiciere mi estrado, he aquí allí tú estás. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Si tomare las alas del alba, y habitare en el extremo de la mar,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Aun allí me guiará tu mano, y me asirá tu diestra.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Si dijere: Ciertamente las tinieblas me encubrirán; aun la noche resplandecerá tocante á mí.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Aun las tinieblas no encubren de ti, y la noche resplandece como el día: lo mismo [te son] las tinieblas que la luz.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Porque tú poseiste mis riñones; cubrísteme en el vientre de mi madre.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Te alabaré; porque formidables, maravillosas son tus obras: estoy maravillado, y mi alma lo conoce mucho.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
No fué encubierto de ti mi cuerpo, bien que en oculto fuí formado, [y] compaginado en lo más bajo de la tierra.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Mi embrión vieron tus ojos, y en tu libro estaban escritas todas aquellas cosas que fueron luego formadas, sin [faltar] una de ellas.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Así que ¡cuán preciosos me son, oh Dios, tus pensamientos! ¡cuán multiplicadas son sus cuentas!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Si los cuento, multiplícanse más que la arena: despierto, y aun estoy contigo.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
De cierto, oh Dios, matarás al impío; apartaos pues de mí, hombres sanguinarios.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Porque blasfemias dicen ellos contra ti: tus enemigos toman en vano [tu nombre].
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
¿No tengo en odio, oh Jehová, á los que te aborrecen, y me conmuevo contra tus enemigos?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Aborrézcolos con perfecto odio; téngolos por enemigos.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Examíname, oh Dios, y conoce mi corazón: pruébame y reconoce mis pensamientos:
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Y ve si hay en mí camino de perversidad, y guíame en el camino eterno.
