Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Oh Yavé, Tú me escudriñaste y conociste.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Tú sabes cuándo me siento Y cuándo me pongo en pie, De lejos entiendes mi pensamiento.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Vigilas cuando camino Y cuando reposo, Y estás íntimamente familiarizado con todos mis caminos.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Aun antes que haya una palabra en mi lengua, Ciertamente, oh Yavé, Tú la sabes toda.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Me rodeaste por detrás y por delante, Y pusiste tu mano sobre mí.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
[Tal] conocimiento es demasiado maravilloso para mí. Alto es, no puedo alcanzarlo.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
¿A dónde puedo irme de tu Espíritu? ¿O a dónde puedo huir de tu Presencia?
Si subo al cielo, allí estás Tú, Y si en el Seol preparo mi cama, Mira, allí estás Tú. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Si tomo las alas del alba Y vivo en la parte más remota del mar,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Aun allí me guiará tu mano Y me sostendrá tu mano derecha.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Si digo: Ciertamente la oscuridad me cubrirá, La luz a mi alrededor será la noche.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Aun la oscuridad no es oscura para Ti, La noche resplandece como el día. Lo mismo son la oscuridad y la luz.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Tú formaste mis órganos internos. Me tejiste en el vientre de mi madre.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Te doy gracias, Porque soy temerosa y maravillosamente formado. Maravillosas son tus obras, Y mi alma lo sabe muy bien.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
No fueron encubiertos de Ti mis huesos, Cuando en secreto fui hecho, Y entretejido en las profundidades de la tierra.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Tus ojos vieron mi embrión, Y en tu rollo estaban escritos todos Los días que me fueron ordenados, Cuando aún [no existía] uno de ellos.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
¡Oh ʼEL, cuán preciosos me son tus pensamientos! ¡Cuán inmensa es la suma de ellos!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Si los cuento, serían más que la arena. Cuando despierto, aún estoy contigo.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
¡Oh ʼEloah, si mataras al perverso, Si, por tanto, se alejan de mí los hombres sanguinarios!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Porque hablan contra Ti perversamente, Y tus enemigos toman [tu Nombre] en vano.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Oh Yavé, ¿No aborrezco a los que te aborrecen? ¿No repugno a los que se levantan contra Ti?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Con absoluto odio los aborrezco. Son mis enemigos.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Escudríñame, oh ʼEL, y conoce mi corazón. Pruébame y conoce mis ansiosos pensamientos,
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Ve si hay en mí camino de perversidad Y guíame en el camino eterno.
