Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
MAIN, leowa, kom kotin kadiarokada lol i, ap kotin mam ia.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Kom pil kotin mani ma i momod de uda, ap kotin mani ai lamelam ni ar kotin doo jan ia.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Ir me kotin kupura ia ni ai potopoto jili, o ni ai wonon, ap kotin mani ai tiak kan karoj.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Melel Main leowa, jota ai poto jan ni lo i, me kom jota kotin mani.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Kom kin kotin ieian ia waja karoj, o kom kin kapado lim omui po i.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Mepukat meid kapuriamui on ia, meid apwal, i jota kak dedeki.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Ia waja, i pan kak ko jan mon nen ar ia? O ia waja, i pan kak piti jan jilan ar ia?
Ma i piridala nanlan, kom kotikot waja o, o ma i onop on wendi nan wajan mela, kom pil kotikot ia. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Ma i ale pan pir en umpul en katipin, ap mimieta ni kailan madau.
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Lim ar pil pan kare ia waja o, o lim ar maun pan kolekol ia.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Ma i pan inda: Rotorot en kadupwal ia di, pon ap pil pan marainla imp ai.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Pwe rotorot jo kin rotorot mo omui, o pon i kin marain dueta nin ran, rotorot kin dueta marain.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Pwe kom me kotin wiadar mudilik i, o kom kotin wia ia da nan kaped en in ai.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I danke komui, duen kapuriamui en ai wiaui ia da, meid kapuriamui japwilim ar dodok kan, nen i pil dedeki melel mepukat.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Kokon ai kan me janjal on komui ni ai wiauier waja rir, ni ai wiauier waja lol en jappa.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Jilan ir mani ia ni ai jaikenta wiauier, o ran karoj me kokodo, ap jaikenta mia, me kileledier nan iapwilim omui puk o.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Main Kot, meid kajampwal on ia duen meakan karoj, me komui kin kupukupura!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Ma i pan wadok ir, i jota pan kak on, pwe re me toto jan pik en oror, ni ai pirida, i kin mimieta re omui.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
O Main Kot, kom jota men kamela me doo jan Kot akan; o me kin inon ion nta, en muei jan ia!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Pwe re kin lokaia jued duen komui, o japwilim omui imwintiti kan kin kanudi ni jokarepa.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
I kin kailonki, Main leowa, me kin kailonki komui, o i juedeki ar palian komui.
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
I kin kailon kin ir melel, re wialar ai imwintiti.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Main Kot, kom kotin kajaui ia, o mani duen monion i, kotin rapaki duen me i kin lamelame,
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
O kom kotin majani, ma i mi pon al jued, o kotin kalua ia pon al joutuk.
