Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Dāvida dziesma, dziedātāju vadonim. Kungs, Tu mani pārmani un pazīsti.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Tu zini manu sēdēšanu un celšanos, Tu noproti manas domas no tālienes.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Lai eju, lai guļu, Tu esi ap mani, un Tev zināmi visi mani ceļi.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Jo nav ne vārda uz manas mēles; redzi, Kungs, to visu Tu zini.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Tu meties ap mani pakaļā un priekšā un turi Savu roku pār mani.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Šī atzīšana man ir visai brīnišķa un augsta, es to nevaru izprast.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Kur man būs aiziet no Tava Gara, un kur man būs bēgt no Tava vaiga?
Ja es kāptu debesīs, tad Tu tur esi; ja es nogultos ellē, redzi, Tu tur arīdzan esi. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Ja es ņemtu ausekļa spārnus un paliktu jūras galā.
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Tad arī tur Tava roka mani vadīs, un Tava labā roka mani turēs.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Ja es sacītu: Lai tumsība mani apklāj un par nakti lai paliek gaisma ap mani:
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Tad ir tumsība Tavā priekšā nebūtu tumša, un nakts spīdētu kā diena, tumsība būtu kā gaisma.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Jo Tu esi radījis manas īkstis, Tu mani esi apsedzis manas mātes miesās.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Es Tev pateicos, ka es ļoti brīnišķi esmu darīts, brīnišķi ir Tavi darbi, un mana dvēsele to it labi zin.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Mani kauli Tev nebija apslēpti, kad es slepenībā tapu darīts, kad es tapu iztaisīts zemes dziļumos.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Tavas acis redzēja mani, vēl neiztaisītu pīti(miesas iedīgli), un visas nākamās dienas bija rakstītas Tavā grāmatā, kad vēl nebija nevienas.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Cik dārgas man ir Tavas domas, ak Dievs! Cik liels ir viņu skaits!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Kad tās jāskaita, tad viņu vairāk nekā smiltis. Es uzmostos un vēl esmu pie Tevis.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Ak Dievs, kaut Tu bezdievīgo nokautu, un kaut asinsvainīgie no manis atstātos.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Tie par Tevi runā ar negantību un Tavi ienaidnieki lepojās ar viltu.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Vai man nebūs ienīdēt, kas Tevi, Kungs, ienīst, un ieriebt, kas pret Tevi ceļas?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Ienīdēt es tos ienīstu, tie man ir ienaidnieki.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Pārbaudi mani, ak Dievs, un atzīsti manu sirdi, izmeklē mani un atzīsti manas domas,
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Un redzi, vai es esmu negantā ceļā, un vadi mani uz mūžīgu ceļu.
