Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Az éneklőmesternek, Dávid zsoltára. Uram, megvizsgáltál engem, és ismersz.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Te ismered ülésemet és felkelésemet, messziről érted gondolatomat.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Járásomra és fekvésemre ügyelsz, minden útamat jól tudod.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Mikor még nyelvemen sincs a szó, immár egészen érted azt Uram!
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Elől és hátul körülzártál engem, és fölöttem tartod kezedet.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Csodálatos előttem e tudás, magasságos, nem érthetem azt.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Hová menjek a te lelked elől és a te orczád elől hova fussak?
Ha a mennybe hágok fel, ott vagy; ha a Seolba vetek ágyat, ott is jelen vagy. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Ha a hajnal szárnyaira kelnék, és a tenger túlsó szélére szállanék:
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Ott is a te kezed vezérelne engem, és a te jobbkezed fogna engem.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Ha azt mondom: A sötétség bizonyosan elborít engem és a világosság körülöttem éjszaka lesz,
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
A sötétség sem borít el előled, és fénylik az éjszaka, mint a nappal; a sötétség olyan, mint a világosság.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Bizony te alkottad veséimet, te takargattál engem anyám méhében.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Magasztallak, hogy csodálatosan megkülönböztettél. Csodálatosak a te cselekedeteid! és jól tudja ezt az én lelkem.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Nem volt elrejtve előtted az én csontom, mikor titokban formáltattam és idomíttattam, mintegy a föld mélyében.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Látták szemeid az én alaktalan testemet, és könyvedben ezek mind be voltak írva: a napok is, a melyeken formáltatni fognak; holott egy sem volt még meg közülök.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
És nékem milyen kedvesek a te gondolataid, oh Isten! Mily nagy azoknak summája!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Számlálgatom őket: többek a fövénynél; felserkenek s mégis veled vagyok.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Vajha elvesztené Isten a gonoszt! Vérszopó emberek, fussatok el tőlem!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
A kik gonoszul szólnak felőled, és nevedet hiába veszik fel, a te ellenségeid.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Ne gyűlöljem-é, Uram, a téged gyűlölőket? Az ellened lázadókat ne útáljam-é?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Teljes gyűlölettel gyűlölöm őket, ellenségeimmé lettek!
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Vizsgálj meg engem, oh Isten, és ismerd meg szívemet! Próbálj meg engem, és ismerd meg gondolataimat!
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
És lásd meg, ha van-e nálam a gonoszságnak valamilyen útja? és vezérelj engem az örökkévalóság útján!
