Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Au maître de chant. Psaume de David. Yahweh, tu me sondes et tu me connais,
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
tu sais quand je suis assis ou levé, tu découvres ma pensée de loin.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Tu m'observes quand je suis en marche ou couché, et toutes mes voies te sont familières.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
La parole n'est pas encore sur ma langue, que déjà, Yahweh, tu la connais entièrement.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
En avant et en arrière tu m'entoures, et tu mets ta main sur moi:
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Science trop merveilleuse pour moi, elle est trop élevée pour que j'y puisse atteindre!
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Où aller loin de ton esprit, où fuir loin de ta face?
Si je monte aux cieux, tu y es; si je me couche dans le schéol, te voilà! (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Si je prends les ailes de l'aurore, et que j'aille habiter aux confins de la mer,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
là encore ta main me conduira, et ta droite me saisira.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Et je dis: Au moins les ténèbres me couvriront, et la nuit sera la seule lumière qui m'entoure!...
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Les ténèbres mêmes n'ont pas pour toi d'obscurité; pour toi la nuit brille comme le jour, et les ténèbres comme la lumière.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
C'est toi qui as formé mes reins, et qui m'as tissé dans le sein de ma mère.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Je te loue d'avoir fait de moi une créature si merveilleuse; tes œuvres sont admirables, et mon âme se plaît à le reconnaître.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Ma substance n'était pas cachée devant toi, lorsque j'étais formé dans le secret, tissé avec art dans les profondeurs de la terre.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Je n'étais qu'un germe informe, et tes yeux me voyaient, et sur ton livre étaient tous inscrits les jours qui m'étaient destinés, avant qu'aucun d'eux fût encore.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
O Dieu, que tes pensées me semblent ravissantes! Que le nombre en est grand!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Si je compte, elles surpassent en nombre les grains de sable: je m'éveille, et je suis encore avec toi!
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
O Dieu, ne feras-tu pas périr le méchant? Hommes de sang, éloignez-vous de moi!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Ils parlent de toi d'une manière criminelle, ils prennent ton nom en vain, eux, tes ennemis!
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Ne dois-je pas, Yahweh, haïr ceux qui te haïssent, avoir en horreur ceux qui s'élèvent contre toi?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Oui, je les hais d'une haine complète, ils sont pour moi des ennemis.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Sonde-moi, ô Dieu, et connais mon cœur; éprouve-moi, et connais mes pensées.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Regarde si je suis sur une voie funeste, et conduis-moi dans la voie éternelle.
