Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
For the choirmaster. A Psalm of David. O LORD, You have searched me and known me.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
You know when I sit and when I rise; You understand my thoughts from afar.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
You search out my path and my lying down; You are aware of all my ways.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Even before a word is on my tongue, You know all about it, O LORD.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
You hem me in behind and before; You have laid Your hand upon me.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Such knowledge is too wonderful for me, too lofty for me to attain.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Where can I go to escape Your Spirit? Where can I flee from Your presence?
If I ascend to the heavens, You are there; if I make my bed in Sheol, You are there. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
If I rise on the wings of the dawn, if I settle by the farthest sea,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
even there Your hand will guide me; Your right hand will hold me fast.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
If I say, “Surely the darkness will hide me, and the light become night around me”—
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
even the darkness is not dark to You, but the night shines like the day, for darkness is as light to You.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
For You formed my inmost being; You knit me together in my mother’s womb.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I praise You, for I am fearfully and wonderfully made. Marvelous are Your works, and I know this very well.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My frame was not hidden from You when I was made in secret, when I was woven together in the depths of the earth.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Your eyes saw my unformed body; all my days were written in Your book and ordained for me before one of them came to be.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
How precious to me are Your thoughts, O God, how vast is their sum!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
If I were to count them, they would outnumber the grains of sand; and when I awake, I am still with You.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
O God, that You would slay the wicked— away from me, you bloodthirsty men—
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
who speak of You deceitfully; Your enemies take Your name in vain.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Do I not hate those who hate You, O LORD, and detest those who rise against You?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
I hate them with perfect hatred; I count them as my enemies.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Search me, O God, and know my heart; test me and know my concerns.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
See if there is any offensive way in me; lead me in the way everlasting.
