Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Voor muziekbegeleiding. Een psalm van David. Jahweh, Gij doorschouwt mij volmaakt, Gij zijt het, die mij doorgrondt;
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Gij kent mijn zitten en staan, En verstaat mijn gedachten van verre.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Gij meet mijn lopen en liggen, Zijt met al mijn wegen vertrouwd;
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Ja, er komt geen woord op mijn tong, Of Gij kent het nauwkeurig, o Jahweh!
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Gij omsluit mij van achter en voren, En houdt mij geheel in uw hand.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Te wonderlijk is mij uw weten, Te hoog: ik kan het niet vatten.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Waar zou ik ooit uw geest ontlopen, Uw aanschijn kunnen ontvluchten?
Stijg ik ten hemel: Gij zijt er; Daal ik in het dodenrijk af: Gij zijt er! (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Sla ik de wieken als het morgenrood uit, En laat ik mij neer aan de grenzen der zee:
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Ook daar nog leidt mij uw hand, En houdt uw rechter mij vast.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Al zeg ik: Ha, de duisternis zal mij bedekken, De nacht mij verschuilen:
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Dan maakt duisternis zelfs het niet donker voor U, Straalt de nacht als de dag, het donker als licht!
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Want Gij hebt mijn nieren geschapen, Mij in de schoot van mijn moeder gevormd:
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Ik dank U voor het ontzaglijk wonder van mijn ontstaan, En voor uw heerlijke werken.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Gij hebt ook mijn ziel zorgvuldig gekend, En mijn gebeente bleef voor U niet verborgen, Toen ik in dat geheimvolle oord werd geschapen, Kunstig bewerkt in de diepten der aarde.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Uw ogen hebben mijn vormeloze leden aanschouwd, In uw boek stonden ze allen beschreven: Ook de dagen, waarop ze werden gemaakt, Voordat er nog één van bestond.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Maar hoe ondoorgrondelijk zijn ùw gedachten voor mij, Hoe overweldigend is haar getal, o mijn God;
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Ga ik ze tellen, ze zijn talrijker nog dan het zand, En als ik ontwaak, is mijn geest met U bezig!
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Dood dan de bozen, o God, En laat de bloeddorstigen ver van mij blijven:
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Die zich tegen uw plannen verzetten, En uw raadsbesluiten willen verijdelen.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Zou ik niet haten, die U haten, o Jahweh, Niet walgen van wie tegen U opstaan?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Ik haat ze zo fel, als ik haten kan, Mijn eigen vijanden zullen ze zijn!
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Beproef mij, o God, en doorgrond mijn hart, Toets mij, en ken mijn gedachten:
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Zie, of ik op de weg der ongerechtigheid ben; Breng mij dan terug op het eeuwige pad!
