Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Aka mawt ham David kah Tingtoenglung BOEIPA aw kai nan khe tih nan ming coeng.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Namah loh ka ngol ka pai khaw na ming tih ka mangtaengnah te a hla lamloh na yakming.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Ka yiin tih ka yalh ah khaw nan dangrhoek tih ka longpuei khaw boeih na hmaiben coeng.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
BOEIPA aw boeih na ming bangla ka lai dongah ol a om moenih he.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
A hnuk a hmai la kai nan thingthung tih kai soah na kut nan tloeng thil.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Mingnah loh mangvawt la mangvawt coeng tih kai lakah a pomdoep te tah ka pha moenih.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Na Mueihla taeng lamloh melam ka pongpa vetih na mikhmuh lamloh melam ka yong eh?
Vaan la ka luei cakhaw namah hnap, Saelkhui ah thingkong ka phaih cakhaw namah hnap na om. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Mincang phae ka phuel tih tuitun rhalvang ah kho ka sak.
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Teah pataeng na kut loh kai m'mawt vetih na bantang kut loh kai n'tuuk ni.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
“Khohmuep loh kai n'thing,” ka ti ngawn cakhaw khoyin he ka taengvai ah vangnah la poeh.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Khohmuep pataeng namah taengah hmuep pawh. Te dongah khoyin te khothaih bangla, tamyin khaw khosae bangla sae ni.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Namah loh ka kuel khaw na lai tih a nu bungko khuiah kai nan cun coeng.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Namah te kang hiin dongah ni kang uem. Na bibi khaw khobaerhambae la khobaerhambae coeng tih ka hinglu loh phaeng a ming.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Ka thaa khaw namah taeng lamloh a thuh moenih. A huephael ah n'saii tih diklai laedil ah n'hlom.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Ka pumho he na mik loh a hmuh coeng. Te boeih te na cabu khuila a daek uh vaengah khohnin khaw saii uh hlan tih amih te pakhat khaw om hlan.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Te dongah Pathen namah na mangtaengnah tah kai ham bahoeng a phutlo tih a hnun bahoeng ting.
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Te te ka tae ham khaw laivin lakah puh. Ka haenghang vaengah kai khaw namah taengla ka om pueng.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Pathen aw halang ke na rhaem oeh atah hlang thii he kai taeng lamloh khoe mai.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Namah te tangkhuepnah neh a thui tih na rhal rhoek loh a poeyoek la a phueih.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
BOEIPA nang aka thiinah rhoek pawt nim ka thiinah tih nang aka tloelh rhoek taengah ka ko a oek?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Ka taengah thunkha la a om uh dongah amih te hmuhuetnah neh a khuetnah ka thiinah.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Pathen aw kai n'khe lamtah ka thinko ming lah. Kai noemcai lamtah ka mangvawtnah he ming lah.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Tedae ka khuikah tloh longpuei hmu lamtah kumhal longpuei ah kai m'mawt lah.
