Псалми 126

1 Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

En Jérusalem. Quand le Seigneur ramena les captifs de Sion, nous fûmes comblés de consolations.

2 Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

Alors notre bouche fut remplie de joie, et notre langue d'allégresse; alors les Gentils dirent entre eux: Pour eux le Seigneur a fait de grandes choses.

3 Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

Le Seigneur a fait de grandes choses pour nous, et nous en avons été dans la joie.

4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

Seigneur, ramène nos captifs comme les torrents du Midi.

5 Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

Ceux qui sèment dans les larmes récolteront dans l'allégresse.

6 Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.

Ils allaient, ils allaient pleurant, jetant leur semence: ils reviendront dans l'allégresse, apportant leurs gerbes.