< Псалми 120 >

1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
Faarfannaa Ol baʼuu. Ani rakkina koo keessatti Waaqayyotti nan iyyadha; innis deebii naa kenna.
2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
Yaa Waaqayyo, afaan sobuu fi arraba nama gowwoomsu jalaa na baasi.
3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
Yaa arraba gowwoomsituu nana, maaltu siif kennama? Kana caalaas maal godhamta?
4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
Inni xiyya loltootaa kan qarameen, barbadaa ibiddaa qacamaatiin si adaba.
5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
Ani waanan Meshek keessa taaʼee dunkaanota Qeedaar gidduu jiraadhuuf, anaaf wayyoo!
6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
Warra nagaa jibban gidduu, ani yeroo dheeraa jiraadheera.
7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
Ani nama nagaa barbaadu dha; isaan garuu yeroo ani dubbadhu lolaaf kakaʼan.

< Псалми 120 >