Псалми 119
1 Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
Alef. Blagor poštenim na potu, kateri hodijo po postavi Gospodovi.
2 Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
Blagor njim, ki hranijo pričanja njegova, ki ga iščejo iz vsega srca.
3 Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
Kateri tudi ne delajo krivice, ampak hodijo po potih njegovih.
4 Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
Ti si zapovedal ukaze svoje, da naj se spolnjujejo pridno.
5 Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
O da bi bila pota moja obernena spolnjevat postave tvoje!
6 Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
Tedaj se ne osramotim, ko bodem gledal vse zapovedi tvoje.
7 Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
Slavil te bodem s pravim srcem; učil se sodbâ pravice tvoje.
8 Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
Postave tvoje bodem spolnjeval, ne zapusti me tako!
9 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
Bet. Kako bode deček čistil stezo svojo? Držeč se je poleg besede tvoje.
10 Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
Iz vsega srca svojega te iščem, ne daj, da izgrešim zapovedi tvoje.
11 У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
V srci svojem hranim govor tvoj, da ne grešim zoper tebe.
12 Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
Ti blagoslavljeni Gospod, uči me postave svoje.
13 Устима својим јављам све судове уста Твојих.
Z ustnami svojimi preštevam vse pravice tvojih ust,
14 На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
Veselim se pota pričanj tvojih, kakor vseh zakladov.
15 О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
Zapovedi tvoje premišljujem in gledam steze tvoje.
16 Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
V postavah tvojih se razveseljujem, besede tvoje ne zabim.
17 Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
Gimel. Dobroto podéli hlapcu svojemu, dokler živim spolnjujem naj besedo tvojo.
18 Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
Odgrni oči moje, da gledam čuda po zakonu tvojem.
19 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
Tujec sem na tej zemlji, ne skrivaj mi zapovedi svojih.
20 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
Ginem od hrepenenja po pravicah tvojih vsak čas.
21 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
Ti pogubljaš prevzetne, proklete, kateri izgrešajo zapovedi tvoje.
22 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
Odvali od mene sramoto in zaničevanje, ker hranim pričanja tvoja.
23 Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
Tedaj prvaki sedé in govoré zoper mene, hlapec tvoj premišlja postave tvoje.
24 Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
Tedaj so pričanja tvoja razveseljevanja moja, svetovalci moji.
25 Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
Dalet. V prahu tiči življenje moje, živega me ohrani po besedi svoji.
26 Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
Pota svoja sem prešteval, in ti si me uslišal; úči me postave svoje.
27 Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
Daj, da umem pot zapovedi tvojih, da premišljam čuda tvoja.
28 Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
Od otožnosti solzi duša moja, dvigni me po besedi svoji.
29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
Krivičnosti pot odvrni od mene, in zakon svoj mi podéli milostno.
30 Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
Resnice pot volim, sodbe tvoje imam pred očmi.
31 Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
Držim se pričanj tvojih, Gospod; ne daj, da se osramotim.
32 Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
Po potih zapovedi tvojih bodem tekal, ko bodeš razširil srce moje.
33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
He. Uči me, Gospod, postav tvojih pót, katero bodem hranil do konca.
34 Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
Daj, da umem, da hranim zakon tvoj, in da ga spolnjujem iz vsega srca.
35 Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
Daj, da hodim po zapovedi tvojih poti, ker tá me razveseljuje.
36 Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
Nagni srce moje k postavam svojim, in ne k dobičku.
37 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
Odvrni oči moje, da ne gledajo ničemurnosti; po potih tvojih daj da živim.
38 Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
Stóri govor svoj hlapcu svojemu, kateri je vdan strahu pred teboj.
39 Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
Odvrni sramoto mojo, katere se bojim, ker dobre so pravice tvoje.
40 Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
Glej, ukazov tvojih želim, v pravici tvoji daj mi živeti.
41 Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
Vav. Ko mi bodejo prišle milosti tvoje, Gospod; blaginja tvoja po govoru tvojem,
42 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
Odgovoril bodem njemu, ki me sramoti, kakor je; ker zaupanje imam v besedo tvojo.
43 Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
Ali od ust mojih ne odvzemi besede svoje resnične; ker pravic tvojih čakam.
44 И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
In spolnjeval bodem zakon tvoj vedno, vekomaj in vekomaj.
45 Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
In neprestano bodem hodil po sami širjavi, ker povelj tvojih iščem.
46 Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
In govoril bodem o pričanjih tvojih pred kralji, in ne bode me sram.
47 Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
In razveseljujoč se v zapovedih tvojih, katere ljubim,
48 Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
Dvignil bodem roke svoje do povelj tvojih, katera ljubim, in premišljeval postave tvoje.
49 Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
Zajin. Spomni se besede svoje s hlapcem svojim, o kateri si mi dal upanje.
50 У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
To je tolažilo moje v bridkosti moji; da me govor tvoj oživlja.
51 Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
Prevzetniki se mi posmehujejo silno, od postave tvoje ne zavijem.
52 Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
Spominjam so sodbà tvojih od vekomaj, Gospod, in samega sebe tolažim.
53 Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
Vihar me grabi od krivičnih, ki zapuščajo zakon tvoj.
54 Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
Prepevanju predmet so mi postave tvoje v kraji popotovanj mojih.
55 Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
Ponoči se spominjam imena tvojega, Gospod; in zakon tvoj spolnjujem.
56 То је моје, да чувам заповести Твоје.
To je tolažba meni, da hranim zapovedi tvoje.
57 Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
Het. Delež moj si, Gospod, pravim, da spolnjujem besede tvoje.
58 Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
Obličje tvoje molim iz vsega srca svojega; milost mi izkaži po govoru svojem.
59 Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
Pota svoja premišljam, da obračam noge svoje po pričanjih tvojih.
60 Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
Hitim in se ne mudim spolnjevat zapovedi tvoje.
61 Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
Krdela krivičnih me plenijo, a postave tvoje ne zabim.
62 У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
O polunoči vstajam slavit te, zavoljo zapovedi tvojih pravičnih.
63 У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
Tovariš sem vsem, kateri te česté in spolnjujejo povelja tvoja.
64 Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
Milosti tvoje, o Gospod, polna je zemlja; postave svoje me úči.
65 Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
Tet. Dobro si storil hlapcu svojemu, Gospod; po besedi svoji.
66 Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
Izvrstnost pameti in vednosti me úči; ker zapovedim tvojim verujem.
67 Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
Ko nisem še govoril, motil sem se; sedaj pa spolnjujem govor tvoj.
68 Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
Dober si in dobrotljiv, úči me postave svoje.
69 Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
Ko zvijačo napravljajo zoper mene prevzetniki, jaz iz vsega srca hranim povelja tvoja.
70 Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
Debelí se kakor z mastjo njih srce; jaz se zakona tvojega radujem.
71 Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
Na dobro mi je bila bridkost, da bi se učil postav tvojih.
72 Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
Boljši mi je zakon tvojih ust nego mnogo tisoč zlatnikov in srebernikov.
73 Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
Jod. Roke tvoje so me naredile in napravile me; storí me razumnega, da se učim povelj tvojih.
74 Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
Boječi se tebe naj me vidijo ter se veselé, ker imam v besedi tvoji nado svojo.
75 Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
Spoznavam, Gospod, da so pravične sodbe tvoje; in da si me v zvestobi ponižal.
76 Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
Pridi skoraj milost tvoja, da me tolaži, po govoru tvojem s tvojim hlapcem.
77 Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
Dojdejo naj mi usmiljenja tvoja, da živim; ker zakon je vse razveseljevanje moje.
78 Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
Osramoté se naj prevzetniki, ker mi hudo delajo po krivem, ko premišljujem povelja tvoja.
79 Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
Povrnejo se naj k meni boječi se tebe in poznajoči pričanja tvoja.
80 Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
Srce moje bode pošteno v postavah tvojih, da se ne osramotim.
81 Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
Kaf. Duša moja koperni po blaginji tvoji; v besedi tvoji imam nado.
82 Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
Oči moje koperné po govoru tvojem, ko govorim: Kedaj me bodeš potolažil?
83 Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
Dasì sem podoben mehu v dimu, postav tvojih nisem pozabil.
84 Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
Koliko bode dnî hlapca tvojega? Kedaj bodeš sodil nje, ki me preganjajo?
85 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
Jame mi kopljejo prevzetniki, kateri se ne ravnajo po zakonu tvojem.
86 Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
Vsa povelja tvoja zgolj resnica; po krivem me preganjajo, pomagaj mi.
87 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
Skoraj so me uničili vrženega na tla; jaz pa se nísem izneveril postavam tvojim.
88 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
Po milosti svoji ohrani me živega, da spolnjujem pričanja tvojih ust.
89 Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
Lamed. Vekomaj, o Gospod, biva beseda tvoja v nebesih,
90 Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
Od roda do roda zvestoba tvoja; ko si ustanavljal zemljo, stala je ona.
91 По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
Po sodbah tvojih stoji vse še danes; ker vse ono služi tebi.
92 Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
Ako bi ne bil zakon tvoj vse razveseljevanje moje, zdavnaj že bi bil poginil v nadlogi svoji.
93 Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
Vekomaj ne pozabim povelj tvojih, ker z njimi hraniš me živega.
94 Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
Tvoj sem, hrani me, ker povelj tvojih iščem.
95 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
Ko me čakajo krivični, da me pogubé, pregledujem pričanja tvoja.
96 Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
Sleherne popolnosti vidim da je konec; povelje tvoje pa je obširno silno.
97 Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
Mem. Kako ljubim zakon tvoj! ves dan je premišljevanje moje.
98 Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
Modrejšega od sovražnikov mojih me dela po poveljih tvojih; ker vekomaj mi je na strani.
99 Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
Razumnejši postajam od vseh učenikov svojih; ker pričanja tvoja so premišljevanje moje.
100 Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
Razumnejši sem od starcev, ker hranim povelja tvoja.
101 Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
Od vsake hudobne steze zadržujem noge svoje, da spolnjujem besedo tvojo.
102 Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
Od sodbâ tvojih se ne ganem, ker ti me učiš.
103 Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
Kako sladki so mojemu grlu govori tvoji! sladkejši od medú ustom mojim.
104 Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
Po poveljih tvojih sem razumen, zatorej sovražim vsako stezo krivičnosti.
105 Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
Nun. Svetilo nogi moji je beseda tvoja, in poti moji luč.
106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
Prisegel sem, kar bodem držal, da bodem spolnjeval pravične sodbe tvoje.
107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
Ponižan sem silno, Gospod; živega me ohrani, po besedi svoji.
108 Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
Prostovoljne daritve ust mojih sprejemaj, prosim, Gospod; in pravice svoje me úči.
109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
Duša moja je vedno v roki moji; vendar ne zabim tvojega zakona.
110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
Mogočni krivičniki mi stavijo zanko, vendar od povelj tvojih ne zajdem.
111 Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
Pričanja tvoja imam vekomaj, ker so veselje mojemu srcu.
112 Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
Srce svoje nagibljem, da spolnjuje postave tvoje, vekomaj, večno!
113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
Sameh. Misli druge sovražim, zakon pa tvoj ljubim.
114 Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
Zatišje si moje in ščit moj; v besedi tvoji imam nado.
115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
Umaknite se od mene, hudobni, da hranim ukaze svojega Boga.
116 Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
Podpiraj me po govoru svojem, da živim; in ne osramoti me v nadi moji.
117 Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
Podpiraj me, da bodem otét, in da gledam vedno na postave tvoje.
118 Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
Vse, kateri izgrešujejo postave tvoje, teptaš; ker krivična je njih zvijača.
119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
Kakor žlindro odpravljaš vse krivične sè zemlje; zatorej ljubim pričanja tvoja.
120 Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
Od strahú pred teboj trepeče meso moje; tako me je strah tvojih sodbâ.
121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
Hajin. Po sodbi delam in pravici; ne izročaj me njim, ki me stiskajo.
122 Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
Porok bodi hlapcu svojemu na dobro; da me ne zatirajo prevzetni.
123 Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
Oči moje koperné po blaginji tvoji, in po pravičnem govoru tvojem.
124 Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
Ravnaj po milosti svoji s hlapcem svojim; in postave svoje me úči.
125 Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
Hlapec sem tvoj, storí me razumnega, da spoznam pričanja tvoja.
126 Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
Čas je, da dela Gospod; v nič dévajo zakon tvoj.
127 Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
Zatorej bolj ljubim ukaze tvoje, ko zlato in sicer najčistejše.
128 Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
Zato spoznavam vse ukaze za prave; vsako stezo krivičnosti sovražim.
129 Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
Pe. Čudovita so pričanja tvoja; zatorej jih hrani duša moja.
130 Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
Dohod besed tvojih razsvetljuje; z razumnostjo podučuje preproste.
131 Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
Usta svoja raztezam in sopiham; ker želján sem ukazov tvojih.
132 Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
Ozri se v mé in storí mi milost; kakor je prav proti njim, kateri ljubijo ime tvoje.
133 Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
Noge moje utrdi v govoru svojem, in ne daj da gospoduje kaka krivica z menoj.
134 Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
Otmi me zatiranja ljudî, da spolnjujem postave tvoje.
135 Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
Daj, da sveti tvoje obličje pred hlapcem tvojim; in úči me postave svoje.
136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
Potoki vodâ tekó iz mojih oči, zaradi njih, ki ne spolnjujejo tvojega zakona.
137 Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
Sade. Pravičen si, Gospod, in raven v sodbah svojih.
138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
Ukazal si pravična pričanja svoja, in silno zvesta.
139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
Od gorečnosti svoje ginem, ker besede tvoje zabijo sovražniki moji.
140 Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
Čist je govor tvoj močno; zatorej ga ljubi hlapec tvoj.
141 Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
Majhen sem jaz in zaničevan; povelj tvojih ne zabim,
142 Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
Pravice tvoje, vedne pravice, in postave tvoje resnične.
143 Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
Zatiranje in stiska me obhajati; ukazi tvoji so razveseljevanje moje.
144 Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
Pravica pričanj tvojih je vekomaj; razumnega me naredi, da živim.
145 Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
Kof. Ko te kličem iz vsega srca, usliši me, Gospod, da hranim postave tvoje.
146 Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
Ko te kličem, reši me, da spolnjujem pričanja tvoja.
147 Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
Préd te pridem v somraku, da vpijem; v besedo tvojo imam upanje.
148 Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
Oči moje prehitujejo straže, premišljat govor tvoj.
149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
Glas moj poslušaj po milosti svoji, Gospod; po sodbah svojih ohrani me živega,
150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
Ko se bližajo pregrehe učenci, ki so daleč od zakona tvojega,
151 Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
Blizu si, Gospod; in vsi ukazi tvoji so resnica.
152 Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
Zdavnaj vem o pričanjih tvojih, da si jih ustanovil vekomaj.
153 Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
Reš. Ozri se v nadlogo mojo, in reši me; ker zakona tvojega ne zabim.
154 Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
Prevzemi pravdo mojo in reši me; po govoru svojem ohrani me živega.
155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
Daleč od krivičnih bodi blaginja, ker ne iščejo postav tvojih.
156 Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
Usmiljenje tvoje je obilo, Gospod; po sodbah tvojih, ohrani me živega.
157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
Dasì je mnogo preganjalcev mojih in sovražnikov mojih, od pričanj tvojih ne krenem.
158 Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
Kakor hitro vidim izdajalce, mučim z gnjusom samega sebe, ker se ne držé govora tvojega.
159 Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
Glej, da ljubim povelja tvoja, Gospod; po milosti svoji ohrani me živega.
160 Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
Preblaga beseda tvoja je sama resnica; in vekomaj je vsaka pravična sodba tvoja.
161 Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
Šin. Ko me preganjajo po nedolžnem prvaki; boji se besede tvoje moje srce.
162 Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
Veselim se govora tvojega; kakor kdor je našel plen obilen.
163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
Krivičnost sovražim in studim, zakon tvoj ljubim.
164 Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
Sedemkrat te hvalim na dán za pravične sodbe tvoje.
165 Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
Velik mir imajo, kateri ljubijo zakon tvoj, in ní jim izpotike.
166 Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
Blaginje tvoje čakam, Gospod; in ukaze tvoje spolnjujem.
167 Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
Duša moja spolnjuje pričanja tvoja, in ljubim jih močno.
168 Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
Povelja tvoja spolnjujem in pričanja tvoja, ker vsa pota moja so pred teboj.
169 Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
Tav. Vpitje moje se bližaj tvojemu obličju, Gospod; po besedi svoji naredi me umnega.
170 Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
Molitev moja pridi pred obličje tvoje; po govoru svojem otmi me.
171 Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
Hvala bodo vrela z ustnic mojih, ko me bodeš učil postave svoje.
172 Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
Jezik moj bode prepeval govor tvoj, da so prepravične vse zapovedi tvoje.
173 Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
V pomoč mi bodi na strani roka tvoja; ker volim povelja tvoja.
174 Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
Po blaginji tvoji hrepenim, Gospod; in zakon tvoj je vse razveseljevanje moje.
175 Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
Živi duša moja, da hvali tebe; in sodbe tvoje naj pomagajo meni.
176 Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
Potikam se kakor ovca izgubljena, išči svojega hlapca; ker povelj tvojih ne zabim.
