< Псалми 109 >

1 Боже, славо моја, немој ћутати,
Oh ʼElohim de mi alabanza, no te calles.
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
Porque la boca de los perversos y de los engañadores se abrió contra mí. Hablaron contra mí con lengua mentirosa.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
Con palabras de odio me rodearon, Y sin causa lucharon contra mí.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
Son mis adversarios para pagar mi amor, Pero yo hablo contigo.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
Me devuelven mal por bien, Y odio por mi amor.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
[Dicen]: Levanta contra él a un perverso, Y esté un acusador a su mano derecha.
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
Resulte culpable cuando sea juzgado, Y que su oración sea pecado.
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
Sean pocos sus días. Tome otro su oficio.
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
Sean huérfanos sus hijos, Y su esposa, viuda.
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
Vaguen errantes sus hijos y mendiguen, Y busquen su pan lejos de sus casas arruinadas.
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
Que el acreedor se apodere de todo lo que tiene, Y extraños saqueen el fruto de su trabajo.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
No tenga quien le extienda misericordia, Ni quien se compadezca de sus huérfanos.
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
Sean exterminadas todas sus futuras generaciones. Sea el nombre de ellos borrado en la siguiente generación.
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
Que la iniquidad de sus antepasados sea recordada ante Yavé, Y que no sea borrado el pecado de su madre.
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
Que estén siempre delante de Yavé, Y corte Él de la tierra el recuerdo de ellos,
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
Por cuanto no recordó mostrar misericordia, Sino persiguió al hombre afligido y menesteroso, Al quebrantado de corazón, para matarlo.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
También amó la maldición, Así que le llegó. No se deleitó en la bendición, Por tanto ésta estuvo lejos de él.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
Se cubrió de maldición como con su manto, Por lo cual la dejó entrar en su cuerpo como agua, Y como aceite en sus huesos.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
Que le sea como ropa con la cual se cubra Y como cinturón que lo ate siempre.
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
Que ésta sea la recompensa de Yavé a mis acusadores Y a los que hablan mal contra mi vida.
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
Pero Tú, oh Yavé, el ʼAdonay, Trata conmigo por amor a tu Nombre. Líbrame, porque tu misericordia es buena.
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
Porque yo estoy afligido y necesitado. Mi corazón está herido dentro de mí.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
Paso como una sombra cuando se extiende, Soy echado fuera como el saltamonte.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
Mis rodillas están débiles a causa del ayuno, Y mi carne desfallece por falta de sustancia.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
Fui para ellos un objeto de reproche. Cuando me miran, menean su cabeza.
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
¡Ayúdame, oh Yavé, ʼElohim mío! ¡Sálvame según tu misericordia!
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
Que ellos entiendan que ésta es tu mano, Que Tú, oh Yavé, hiciste esto.
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
Que ellos maldigan, pero Tú, bendice. Cuando se levanten, sean avergonzados, Pero tu esclavo estará alegre.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
Que mis acusadores sean cubiertos de deshonra, Y que ellos mismos se cubran de vergüenza como un manto.
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
Daré muchas gracias con mi boca a Yavé. En medio de muchos lo alabaré,
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
Porque Él se coloca a la mano derecha del necesitado, Para salvar su vida de los que lo juzgan.

< Псалми 109 >