Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
A Prayer of the afflicted, when he is overwhelmed, and poureth out his complaint before the LORD. Hear my prayer, O LORD, and let my cry come unto thee.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Hide not thy face from me in the day of my distress: incline thine ear unto me; in the day when I call answer me speedily.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
For my days consume away like smoke, and my bones are burned as a firebrand.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
My heart is smitten like grass, and withered; for I forget to eat my bread.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
By reason of the voice of my groaning my bones cleave to my flesh.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
I am like a pelican of the wilderness; I am become as an owl of the waste places.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
I watch, and am become like a sparrow that is alone upon the housetop.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Mine enemies reproach me all the day; they that are mad against me do curse by me.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
For I have eaten ashes like bread, and mingled my drink with weeping.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Because of thine indignation and thy wrath: for thou hast taken me up, and cast me away.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
My days are like a shadow that declineth; and I am withered like grass.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
But thou, O LORD, shalt abide for ever; and thy memorial unto all generations.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Thou shalt arise, and have mercy upon Zion: for it is time to have pity upon her, yea, the set time is come.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
For thy servants take pleasure in her stones, and have pity upon her dust.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
So the nations shall fear the name of the LORD, and all the kings of the earth thy glory:
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
For the LORD hath built up Zion, he hath appeared in his glory;
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
He hath regarded the prayer of the destitute, and hath not despised their prayer.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
This shall be written for the generation to come: and a people which shall be created shall praise the LORD.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
For he hath looked down from the height of his sanctuary; from heaven did the LORD behold the earth;
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
To hear the sighing of the prisoner; to loose those that are appointed to death;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
That men may declare the name of the LORD in Zion, and his praise in Jerusalem;
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
When the peoples are gathered together, and the kingdoms, to serve the LORD.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
He weakened my strength in the way; he shortened my days.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
I said, O my God, take me not away in the midst of my days: thy years are throughout all generations.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Of old hast thou laid the foundation of the earth; and the heavens are the work of thy hands.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
They shall perish, but thou shalt endure: yea, all of them shall wax old like a garment; as a vesture shalt thou change them, and they shall be changed:
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
But thou art the same, and thy years shall have no end.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
The children of thy servants shall continue, and their seed shall be established before thee.
