Псалми 10

1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

Akore te Ihe mijohañe añe, ry Iehovà? Ino ty ietaha’o an-tsan-kasotriañe?

2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

Am-pirengevohañe ty añoridaña’ o raty tserekeo o rarakeo; f’ie tsepahe’ o fikitroha’eo avao.

3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

Sengè’ i ­tsivokatsey o fañirian-tro’eo, tata’e ty fatitiañe, naho inje’e t’Iehovà.

4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

Ty tsivokatse amy fitoeboran-tarehe’ey, tsy mitsoek’ aze; ty hoe avao ro fitsakorea’e: Tsy eo ze o Andrianañahare zao.

5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

Miraorao nainai’e o sata’eo; kanao mitiotiotse ambone, tsy am-pahaisaha’e eo o fizakà’oo, le fonga ibohaboha’e o malaiñ’ azeo.

6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

Hoe ty aereñeren-tro’e: Tsy hasiotse raho, ndra an-tsa an-tsa tsy ho ampoheke ka.

7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

Pea hateràñe naho katramo naho fisenge-hery i falie’ey; kilily naho haloloañe ty ambane’ i famele’ey.

8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

Itoboha’e o ­fivoñonañe an-drovao amo fietahañeo hamonoa’e ty vantañe; jilojilovem-pihaino’e ty tsy amam-pañimba.

9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

Ie mitingañe añetak’ ao hoe liona ami’ty fitsifira’e; mitampoñe hitsepake ty rarake, hiambotrak’ ami’ty mpisotry, hikozozota’e amy harato’ey.

10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Mibotreke re, mifinake; vaho mikorovok’ amy figorea’ey i pìtso-pañolotsey.

11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

Hoe re an-troke ao: Fa nandikofan’ Añahare, fa naeta’e ty lahara’e; tsy ho vazoho’e ka.

12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

Miongaha ry Iehovà; ry Andrianañahare, zonjò ty Fità’o; ko amoea’o o mpirekeo.

13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

Akore te ati’ o tsivokatseo t’i Andrianañahare, ie manao an-tro’e ao ty hoe: Tsy ipaia’e?

14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

Toe vazoho’o; eka fa oni’o ty ampoheke naho ty embetse le ho valeam-pità’o, ihe ro iatoa’ ty tsy aman’imba; vaho mpañimba ty bode-rae.

15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Pozaho ty sira’ o tsivokatseo naho i piaroteñey, karaofo ty haratia’e ie tsy nilefe tsikaraheñe.

16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

Mpanjaka nainai’e t’Iehovà; fa mongotse an-tane’e eo o fifeheañeo.

17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

Ry Iehovà, fa jinanji’o ty halali’ o tretram-poo; hafatraro ty arofo’ iareo atokilaño o ravembia’oo;

18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Hañomea’o to o bode-raeo naho o forekekeñeo, tsy hampinevenevera’ ondaty an-tane atoio ka.