Псалми 10

1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

Wherefore, O Yahweh, shouldst thou stand afar off? [Wherefore] hide thyself, in times of destitution?

2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

In the pride of the lawless one, he hotly pursueth the poor, let them be caught in the plots which they have devised!

3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

For the lawless one hath boasted over the longing of his soul, and, the robber, hath blasphemed Yahweh.

4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

The lawless one, in the loftiness of his countenance, will not enquire, God is not in any of his plots:

5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

His ways are firm at all times, On high, are thy righteous regulations, out of his sight, As for all his adversaries, he puffeth at them:

6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

He hath said in his heart, I shall not be shaken, —From generation to generation, shall I be in no misfortune.

7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

With cursing, his mouth is full, and with deceptions and oppression, Under his tongue, are trouble and mischief:

8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

He abideth in the lurking-place of villages, In the hiding-places, he murdereth the innocent, —His eyes, for the unfortunate, are on the watch:

9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

He lieth in wait in a hiding-place, like a lion in his covert, He lieth in wait to catch the humbled, He catcheth the humbled, by drawing him into his net:

10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

He croucheth, he lieth down, then falleth he with his strong claws upon the unfortunate.

11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

He hath said in his heart, GOD hath forgotten, —He hath veiled his face, Oh he hath never seen!

12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

Arise! Yahweh! O GOD! raise thy hand, —Do not forget the patient!

13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

Wherefore hath the lawless one blasphemed God? He hath said in his heart, Thou wilt not require [it]!

14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

Thou hast seen! For, thou, mischief and misery, dost discern, to requite with thine own hand, Unto thee, doth, the unfortunate one, give himself up, To the fatherless, thou thyself, hast become a helper.

15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Shatter thou the arm of the lawless one, And, as for the wrongful, wilt thou not enquire for his lawlessness—wilt thou not find [it]?

16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

Yahweh, is king, to times age-abiding and beyond, The nations have perished out of his land.

17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

The longing of the patient, thou hast heard, O Yahweh, Thou wilt establish their heart, Thou wilt make attentive thine ear:

18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

To vindicate the fatherless and the crushed, A man of the earth, shall, no further, cause terror!