Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Dawid babarima Salomo, Israelhene, mmɛbusɛm nie:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Ne botaeɛ ne sɛ ɛbɛkyerɛ nnipa nyansa ne ahohyɛsoɔ; ne sɛ ɛbɛboa ma wɔate nsɛm a emu dɔ ase;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
sɛ wɔbɛnya ahohyɛsoɔ na wɔabɔ ɔbra pa, a ɛbɛma wɔayɛ ade pa, deɛ ɛtene na ɛho nni asɛm;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
sɛ ɛbɛma deɛ nʼadwene mu nnɔ anya nyansa na mmabunu anya nimdeɛ ne adwene.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Anyansafoɔ ntie na wɔmfa nka deɛ wɔnim ho, na deɛ ɔwɔ nhunumu nya akwankyerɛ a
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
ɛbɛma woate mmɛ ne akasabɛbuo, anyansafoɔ nsɛnka ne aborɔme ase.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Awurade suro yɛ nimdeɛ ahyɛaseɛ, na nkwaseafoɔ bu nyansa ne ahohyɛsoɔ animtiaa.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Me ba, tie wʼagya akwankyerɛ na mpo wo maame nkyerɛkyerɛ.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Ɛbɛyɛ wo tiri animuonyam abotire ne wo kɔn mu ntweaban.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Me ba, sɛ nnebɔneyɛfoɔ daadaa wo a, mma wɔn ho ɛkwan.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Sɛ wɔka sɛ, “Bra ma yɛnkɔ; ma yɛnkɔtetɛ na yɛnkum obi, ma yɛnkɔtɛ ntwɛn mmɔborɔni bi;
ma yɛmmemmene wɔn anikann sɛ ɛda, yɛmmene wɔn sɛ wɔn a wɔkɔ damena mu; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
yɛbɛnya nneɛma a ɛsom bo ahodoɔ na yɛde afodeɛ ahyɛ yɛn afie ma;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
enti, fa wo ho bɛhyɛ mu, na wobɛnya wo kyɛfa wɔ ahonyadeɛ no mu” a,
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Me ba, wo ne wɔn nnante, mfa wo nan nsi wɔn akwan so;
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Wɔn nan de ntɛmpɛ kɔ bɔne mu, na wɔde ahoɔherɛ ka mogya gu.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Ɛho nni mfasoɔ sɛ obi bɛsum nnomaafidie wɔ ɛberɛ a nnomaa nyinaa hwɛ!
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Saa nnipa yi tetɛ pɛ wɔn ankasa mogya; wɔtetɛ wɔn ankasa wɔn ho!
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Saa na wɔn a wɔdi korɔnodeɛ akyi no awieeɛ teɛ; ɛma wɔhwere wɔn nkwa!
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Nyansa team wɔ mmɔntene so, ɔma ne nne so wɔ adwaberem,
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
ɔteaam wɔ afasuo no atifi, ɔkasa wɔ kuropɔn no apono ano sɛ,
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“Mo adwenemherɛfoɔ, mobɛyɛ adwenemherɛ akɔsi da bɛn? Fɛdifoɔ bɛdi fɛ akɔsi da bɛn? Nkwaseafoɔ bɛkyiri nimdeɛ akɔsi da bɛn?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Sɛ motiee mʼaninka a, anka mekaa mʼakoma mu nsɛm nyinaa kyerɛɛ mo maa mo hunuu me nsusuiɛ.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Nanso, sɛ moyii mo aso ɛberɛ a mefrɛɛ mo na amfa obiara ho ɛberɛ a metenee me nsa mu,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
sɛ mopoo mʼafotuo, na moampɛ mʼanimka enti,
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
me nso mɛsere mo wɔ mo amanehunu mu; sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so a, medi mo ho fɛw,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so te sɛ ahum, na amanehunu bi bɔ fa mo so sɛ twahoframa, na awerɛhoɔ ne ɔhaw mene mo a,
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
“Afei mobɛfrɛ me, nanso meremmua mo; mobɛhwehwɛ me, nanso morenhunu me.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Esiane sɛ wɔkyirii nimdeɛ na wɔampɛ sɛ wobɛsuro Awurade.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Esiane sɛ w ɔpoo mʼafotuo, na wɔbuu me ntenesoɔ animtiaa enti,
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
wɔbɛdi wɔn akwan so aba na wɔn nhyehyɛeɛ mu aduane bɛmee wɔn.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Na ntetekwaafoɔ asoɔden bɛkum wɔn, na nkwaseafoɔ tirimudɛ bɛsɛe wɔn;
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Nanso, obiara a ɔbɛtie me no, ɔbɛtena ase asomdwoeɛ mu na ne ho bɛtɔ no a ɔrensuro ɔhaw biara.”
