Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Detta är Salomos ordspråk, Davids sons, Israels konungs.
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Av dem kan man lära vishet och tukt,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
så ock att förstå förståndigt tal. Av dem kan man undfå tuktan till insikt och lära rättfärdighet, rätt och redlighet.
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
De kunna giva åt de fåkunniga klokhet, åt den unge kunskap och eftertänksamhet.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Genom att höra på dem förökar den vise sin lärdom och förvärvar den förståndige rådklokhet.
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
Av dem lär man förstå ordspråk och djupsinnigt tal, de vises ord och deras gåtor.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
HERRENS fruktan är begynnelsen till kunskap; vishet och tuktan föraktas av oförnuftiga.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hör, min son, din faders tuktan, och förkasta icke din moders undervisning.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Ty sådant är en skön krans för ditt huvud och en kedja till prydnad för din hals.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Min son, om syndare locka dig, så följ icke.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Om de säga: »Kom med oss; vi vilja lägga oss på lur efter blod, sätta försåt för de oskyldiga, utan sak;
såsom dödsriket vilja vi uppsluka dem levande, friska och sunda, såsom fore de ned i graven; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
allt vad dyrbart är skola vi vinna, vi skola fylla våra hus med byte;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
dela du med oss vår lott, alla skola vi hava samma pung» --
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
då, min son, må du ej vandra samma väg som de. Nej, håll din fot ifrån deras stig,
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
ty deras fötter hasta till vad ont är, och äro snara, när det gäller att utgjuta blod.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Ty väl är det fåfängt, då man vill fånga fåglar, att breda ut nätet i hela flockens åsyn.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Men dessa ligga på lur efter sitt eget blod, de sätta försåt för sina egna liv.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Så går det envar som söker orätt vinning: sin egen herre berövar den livet.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Visheten höjer sitt rop på gatan, på torgen låter hon höra sin röst.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
I bullrande gathörn predikar hon; där portarna i staden öppna sig, där talar hon sina ord:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Huru länge, I fåkunnige, skolen I älska fåkunnighet? Huru länge skola bespottarna hava sin lust i bespottelse och dårarna hata kunskap?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Vänden om och akten på min tillrättavisning; se, då skall jag låta min ande flöda för eder jag skall låta eder förnimma mina ord.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Eftersom I icke villen höra, när jag ropade, eftersom ingen aktade på, när jag räckte ut min hand,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
eftersom I läten allt mitt råd fara och icke villen veta av min tillrättavisning
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
därför skall ock jag le vid eder ofärd och bespotta, när det kommer, som I frukten,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
ja, när det I frukten kommer såsom ett oväder, när ofärden nalkas eder såsom en storm och över eder kommer nöd och ångest.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Då skall man ropa till mig, men jag skall icke svara, man skall söka mig, men icke finna mig.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Därför att de hatade kunskap och icke funno behag i HERRENS fruktan,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
ej heller ville följa mitt råd, utan föraktade all min tillrättavisning,
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
därför skola de få äta sina gärningars frukt och varda mättade av sina egna anslag.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Ty av sin avfällighet skola de fåkunniga dräpas. och genom sin säkerhet skola dårarna förgås.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Men den som hör mig, han skall bo i trygghet och vara säker mot olyckans skräck.
