< Приче Соломонове 1 >

1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
امثال سلیمان بن داود پادشاه اسرائیل۱
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
به جهت دانستن حکمت و عدل، و برای فهمیدن کلمات فطانت.۲
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
به جهت اکتساب ادب معرفت آمیز، و عدالت و انصاف و استقامت.۳
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
تاساده دلان را زیرکی بخشد، و جوانان را معرفت وتمیز.۴
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
تا مرد حکیم بشنود و علم را بیفزاید. ومرد فهیم تدابیر را تحصیل نماید.۵
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
تا امثال وکنایات را بفهمند، کلمات حکیمان و غوامض ایشان را.۶
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
ترس یهوه آغاز علم است. لیکن جاهلان حکمت و ادب را خوار می‌شمارند.۷
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
‌ای پسر من تادیب پدر خود را بشنو، و تعلیم مادر خویش را ترک منما.۸
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
زیرا که آنها تاج زیبایی برای سر تو، و جواهر برای گردن توخواهد بود.۹
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
‌ای پسر من اگر گناهکاران تو رافریفته سازند، قبول منما.۱۰
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
اگر گویند: «همراه مابیا تا برای خون در کمین بنشینیم، و برای بی‌گناهان بی‌جهت پنهان شویم،۱۱
12 Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
مثل هاویه ایشان را زنده خواهیم بلعید، و تندرست مانندآنانی که به گور فرو می‌روند. (Sheol h7585)۱۲
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
هر گونه اموال نفیسه را پیدا خواهیم نمود. و خانه های خود را ازغنیمت مملو خواهیم ساخت.۱۳
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
قرعه خود رادر میان ما بینداز. و جمیع ما را یک کیسه خواهدبود.»۱۴
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
‌ای پسر من با ایشان در راه مرو. و پای خودرا از طریقهای ایشان باز دار۱۵
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
زیرا که پایهای ایشان برای شرارت می‌دود و به جهت ریختن خون می‌شتابد.۱۶
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
به تحقیق، گستردن دام در نظرهر بالداری بی‌فایده است.۱۷
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
لیکن ایشان به جهت خون خود کمین می‌سازند، و برای جان خویش پنهان می‌شوند.۱۸
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
همچنین است راههای هر کس که طماع سود باشد، که آن جان مالک خود را هلاک می‌سازد.۱۹
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
حکمت در بیرون ندا می‌دهد و در شوارع عام آواز خود را بلند می‌کند.۲۰
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
در سرچهارراهها در دهنه دروازه‌ها می‌خواند و در شهربه سخنان خود متکلم می‌شود۲۱
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
که «ای جاهلان تا به کی جهالت را دوست خواهید داشت؟ و تا به کی مستهزئین از استهزا شادی می‌کنند و احمقان از معرفت نفرت می‌نمایند؟۲۲
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
به‌سبب عتاب من بازگشت نمایید. اینک روح خود را بر شما افاضه خواهم نمود و کلمات خود را بر شما اعلام خواهم کرد.۲۳
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
زیرا که چون خواندم، شما ابانمودید و دستهای خود را افراشتم و کسی اعتنانکرد.۲۴
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
بلکه تمامی نصیحت مرا ترک نمودید وتوبیخ مرا نخواستید.۲۵
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
پس من نیز در حین مصیبت شما خواهم خندید و چون ترس بر شمامستولی شود استهزا خواهم نمود.۲۶
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
چون خوف مثل باد تند بر شما عارض شود، و مصیبت مثل گردباد به شما دررسد، حینی که تنگی وضیق بر شما آید.۲۷
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
آنگاه مرا خواهند خواندلیکن اجابت نخواهم کرد، و صبحگاهان مراجستجو خواهند نمود اما مرا نخواهند یافت.۲۸
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
چونکه معرفت را مکروه داشتند، و ترس خداوند را اختیار ننمودند،۲۹
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
و نصیحت مراپسند نکردند، و تمامی توبیخ مرا خوار شمردند،۳۰
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
بنابراین، از میوه طریق خود خواهند خورد، واز تدابیر خویش سیر خواهند شد.۳۱
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
زیرا که ارتداد جاهلان، ایشان را خواهد کشت و راحت غافلانه احمقان، ایشان را هلاک خواهد ساخت.۳۲
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
اما هر‌که مرا بشنود در امنیت ساکن خواهدبود، و از ترس بلا مستریح خواهد ماند.»۳۳

< Приче Соломонове 1 >