Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Ny Ohabolan’ i Solomona, zanak’ i Davida, mpanjakan’ ny Isiraely:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Hahalalana fahendrena sy fananarana, Ary hahafantarana ny tenin’ ny fahalalana;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Hahazoana fananarana mampahahendry, Dia fahamarinana sy rariny ary fahitsiana;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Hanomezam-pahendrena ho an’ ny kely saina, Ary fahalalana sy fisainana mazava ho an’ ny zatovo.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Aoka ny hendry hihaino ka hitombo saina; Ary aoka ny manam-panahy hahazo fitarihana tsara;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
Hahafantarana ohabolana sy fanoharana, Ary ny tenin’ ny hendry sy ny teny saro-pantarina ataony.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Ny fahatahorana an’ i Jehovah no fiandoham-pahalalana; Fa ny adala manamavo ny fahendrena sy ny famaizana. Fananarana tsy hikambana amin’ ny mpanao ratsy.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Anaka, mihainoa ny ana-drainao, Ary aza mahafoy ny lalàn-dreninao;
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Fa fehiloha tsara tarehy amin’ ny lohanao izany, Ary rado amin’ ny vozonao.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Anaka, raha taomin’ ny mpanota ianao, Aza manaiky.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Raha hoy izy: Andeha hiaraka isika, Aoka isika hanotrika handatsa-drà; Andeha hamitsahantsika tsy ahoan-tsy ahoana ny tsy manan-tsiny;
Aoka isika hitelina azy velona tahaka ny fitelin’ ny fiainan-tsi-hita Ary hanao azy teli-moka toy ny latsaka any an-davaka; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Dia ho azontsika ny fananana sarobidy rehetra, Ka hofenointsika babo ny tranontsika;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Avia mba hiara-miloka eto aminay; Aoka ho iray ihany ny kitapom-bolantsika rehetra:
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Anaka, aza miara-dalana aminy ianao; Arovy ny tongotrao tsy hankamin’ ny alehany;
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Fa ny tongony mihazakazaka ho amin’ ny ratsy Sady faingana handatsa-drà.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Fa velarim-poana ny fandrika, Raha hitan’ ny vorona.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Fa ireny dia manotrika handatsaka ny ran’ ny tenany ihany; Mamitsaka hahafaty ny tenany ihany izy.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Toy izany no iafaran’ izay rehetra fatra-pila harena; Fa hipaoka ny ain’ izay fatra-pila azy izany.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Ny fahendrena miantso mafy eny ivelany; Manandratra ny feony eny an-kalalahana izy;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Mitory ao amin’ izay fivorian’ ny maro be mireondreona izy; Eo anoloan’ ny vavahady sy ao an-tanàna no ilazany ny teniny hoe:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Ry kely saina, mandra-pahoviana no hitiavanareo ny fahadalana, Sy hifalian’ ny mpaniratsira amin’ ny faniratsirana, Ary hankahalan’ ny adala ny fahalalana?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Miverena ianareo hihaino ny fananarako; Indro, haidiko aminareo ny fanahiko, Ary hampahafantariko anareo ny teniko.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Satria efa niantso Aho, fa nandà ianareo; Efa naninjitra ny tanako Aho, fa tsy nisy nitandrina;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Fa nolavinareo ny saina rehetra natolotro, Sady tsy nety nanaiky ny anatro ianareo:
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
Izaho kosa hihomehy, raha tonga ny fandringanana anareo; Handatsa Aho, raha tonga ny mahatahotra anareo.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Raha tonga ny zava-mahatahotra anareo tahaka ny rivo-doza Ary ny fandringanana anareo toy ny tadio, Ka manjo anareo ny fahoriana sy ny fangirifiriana,
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Dia vao hiantso Ahy izy, fa tsy hamaly Aho; Dia vao hitady Ahy fatratra izy, fa tsy ho hitany Aho.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Satria nankahala ny fahalalana izy Ary tsy nifidy ny fahatahorana an’ i Jehovah,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Tsy nekeny ny saina natolotro, Notsiratsirainy avokoa ny anatro rehetra,
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Dia hihinana ny vokatry ny alehany izy Ka ho voky ny fihendreny.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Fa ny fihemoran’ ny kely saina hahafaty azy, Ary ny fiadanan’ ny adala handringana azy.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Fa izay mihaino Ahy kosa hitoetra tsy manana ahiahy, Eny, handry fahizay izy ka tsy hatahotra ny ratsy.
