Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
The proverbs of Solomon, son of David, King of Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
For the knowledge of wisdom and correction, for discerning the sayings of intelligence;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
For receiving the correction of prudence, righteousness and justice, and equity;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
For giving To the simple shrewdness, To the young man, knowledge and discretion.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
A wise man, will hear, and will increase learning, and a, discreet man, wise counsels, will acquire,
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
By gaining discernment of proverb, and satire, the words of the wise, and their dark sayings.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The reverence of Yahweh, is the beginning of knowledge, Wisdom and correction, the foolish have despised.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hear, my son, the correction of thy father, and do not reject the instruction of thy mother;
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
For, a wreath of beauty, shall they be to thy head, and chains of ornament, to thy neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My son, if sinners entice thee, do not consent.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they say—Come with us, —Let us lie in wait for blood, Let us watch in secret for him who is needlessly innocent;
Let us engulf them, like hades, alive, While in health, like them who are going down to the pit; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
All costly substance, shall we find, We shall fill our houses with spoil;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Thy lot, shalt thou cast into our midst, One purse, shall there be, for us all.
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
My son, do not walk in the way with them, Withhold thy foot from their path.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
For, their feet, to mischief, do run, and haste to the shedding of blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Surely, in vain, is spread the net, in the sight of aught that hath wings!
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Yet, they, for their own blood, lie in wait, They watch in secret for their own life.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Such are the ways of every one that graspeth with greed, The life of the owners thereof, it taketh away!
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom, in the open place, soundeth forth, in the broadways, she raiseth her voice;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
At the head of bustling streets, she crieth aloud, —at the openings of the gates in the city—her sayings, she doth utter: —
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
How long, ye simple ones, will ye love simplicity? and, scoffers, in scoffing, delight them? and, dullards, hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Will ye turn, at my reproof? Lo! I will pour out to you my spirit, I will make known my words to you.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Because I called, and ye refused, I stretched out my hand, and no one regarded;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
But ye dismissed all my counsel, and, to my rebuke, would not yield,
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
I also, at your calamity, will laugh, I will mock, when cometh your dread;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
When cometh as a crashing your dread, and, your calamity, as a storm-wind, overtaketh, when there come upon you, distress and anguish.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Then, will they call me, but I will not answer, they will seek me diligently, but shall not find me.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Because they hated knowledge, and, the reverence of Yahweh, did not choose;
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Consented not to my counsel, disdained all my rebuke,
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and, with their own counsels, be filled.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
For, the turning away of the simple, will slay them, —and, the carelessness of dullards, will destroy them.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Whereas, he that hearkeneth unto me, shall dwell safely, and be at rest, without dread of misfortune.
