Приче Соломонове 8

1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

Eikö viisaus huuda, ja toimi julista ääntänsä?

2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

Korkialla paikalla seisoo hän, teiden ja kujain vieressä.

3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

Porteilla, kaupungin ovilla, joista sisälle käydään, hän huutaa:

4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

Te miehet! minä huudan teitä, ja minun ääneni on teidän tykönne, te ihmisten lapset;

5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

Ymmärtäkäät te tyhmät viisautta, ja te houkkiot pankaat sydämiinne.

6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

Kuulkaat, sillä minä puhun sitä, mikä korkia on, opetan sitä, mikä oikia on.

7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

Sillä minun suuni puhuu totuutta, ja minun huuleni vihaa jamalatointa.

8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

Kaikki minun puheeni ovat oikiat: ei ole siinä mitään petosta eli vääryyttä.

9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

Ne kaikki ovat selkiät niille, jotka niitä ymmärtävät, ja oikiat niille, jotka taidon löytävät.

10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

Ottakaat minun kuritukseni ennenkuin hopia, ja pitäkäät korkiampana minun oppini kuin kallein kulta.

11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

Sillä viisaus on parempi kuin päärlyt, ja kaikki, mitä ihminen itsellensä toivottaa, ei ole hänen vertaisensa.

12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

Minä viisaus asun toimen tykönä, ja minä taidan antaa hyvän neuvon.

13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

Se on Herran pelko: vihata pahaa, ylpeyttä, tuimuutta ja pahoja teitä; sentähden vihaan minä petollista suuta.

14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

Minun on neuvo ja voima, minun on toimi ja väkevyys.

15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

Minun kauttani kuninkaat hallitsevat, ja neuvonantajat oikeutta saattavat;

16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

Minun kauttani päämiehet vallitsevat, valtamiehet ja kaikki maan tuomarit.

17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

Minä rakastan niitä, jotka minua rakastavat, jotka varhain minua etsivät, ne löytävät minun.

18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

Rikkaus ja kunnia on minun tykönäni, pysyväinen tavara ja vanhurskaus.

19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

Minun hedelmäni on parempi kuin kulta ja rikkain kulta, ja minun tuloni parempi kuin valittu hopia.

20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,

Minä vaellan vanhurskaudentietä ja oikeuden askeleilla,

21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

Että minä pysyväisen perinnön saattaisin niille, jotka minua rakastavat, ja täyttäisin heidän tavaransa.

22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

Minä olen ollut Herran oma hänen teidensä alussa: ennenkuin mitään tehty oli, olin minä.

23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

Jo ijankaikkisuudesta olen minä asetettu, alussa, ennenkuin maa oli.

24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

Kuin ei syvyys vielä ollut, silloin minä olin jo syntynyt, kuin ei lähteet vielä vettä kuohuneet.

25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

Ennen kuin vuoret olivat perustetut, ja kukkulat valmistetut, olen minä syntynyt;

26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

Ei hän ollut vielä maata luonut, ja mitä sen päällä on, eikä maan piirin vuoria.

27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

Kuin hän valmisti taivaan, olin minä siellä, kuin hän syvyyden visusti mittasi.

28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

Kuin hän pilvet rakensi ylhäällä, ja sääsi syvyyden lähteet;

29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

Kuin hän meren ääret määräsi, ja vetten eteen asetti määrän, ettei he astuisi rantansa ylitse; kuin hän maan perustukset laski,

30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

Silloin minä hänen kanssansa vaikutin, ja iloitsin joka päivä, ja leikitsin hänen hänen edessänsä joka aika;

31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

Ja leikitsin maan piirin päällä; ja minun iloni on olla ihmisten lasten kanssa.

32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

Niin kuulkaat siis minua, te lapset: autuaat ovat ne, jotka minun tieni pitävät.

33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

Kuulkaat kuritusta, olkaat viisaat, ja älkäät hyljätkö sitä.

34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

Autuas on se ihminen, joka minua kuulee, joka minun ovellani valvoo joka päivä, ja vartioitsee minun pihtipielissäni.

35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

Sillä joka minun löytää, hän elämän löytää, ja on Herralle otollinen;

36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.

Mutta, joka minua vastaan syntiä tekee, hän vahingoitsee sielunsa: jokainen joka minua vihaa, hän rakastaa kuolemaa.