Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
Min son, behåll min ord, och göm min bud när dig.
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Behåll min bud, så får du lefva, och min lag såsom din ögnasten.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Bind dem på din finger, skrif dem pådins hjertas taflo.
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Säg till vishetena: Du äst min syster, och kalla klokhetena dina fränko;
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
Att du bevarad varder för en främmande qvinno, för ens annars, som slät ord gifver.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
Ty i fenstret på mitt hus såg jag ut genom gallret;
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
Och såg ibland de fåkunniga, och vardt varse ibland barn en galen yngling.
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
Den gick på gatone utmed ett hörn, och trädde in uppå vägen åt hennes hus;
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
I skymningene, om aftonen af dagenom, då det natt vardt, och mörkt var;
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
Och si, der mötte honom en qvinna, i skökoklädnad, listig;
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
Vildsinnad och ostyrig, så att hennes fötter icke kunde blifva i sitt hus;
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Nu är hon ute, nu på gatone, och vaktar vid all hörn.
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
Hon tog honom fatt, och kysste honom utan skam, och sade till honom:
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
Jag hafver i dag betalat tackoffer för mig, och mitt löfte.
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Derföre är jag utgången till att möta dig, till att söka ditt ansigte bittida, och hafver funnit dig.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
Jag hafver skönliga tillpyntat min säng, med brokot täcken utur Egypten;
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
Jag hafver bestänkt min sängekammar med myrrham, aloes och kanel.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Kom, låt oss bola allt intill morgonen, och låt oss älskog sköta.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
Ty mannen är icke hemma; han är bortfaren långväga.
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
Han hafver tagit penningasäcken med sig; han skall först hemkomma till högtidsdagen.
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
Hon talade för honom med mång ord, och fick honom in med sin släta mun.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
Han går straxt in med henne, såsom en oxe till att slagtas ledd varder, och såsom till en fjetter, der man de dårar med näpser;
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Tilldess hon med enom pil skjuter honom igenom lefrena, och såsom en fogel skyndar sig till snarona, och vet icke att det gäller honom om lifvet.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
Så hörer mig nu, min barn, och märker uppå mins muns tal.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Låt ditt hjerta icke vika in uppå hennes väg, och låt icke förföra dig in uppå hennes stigar.
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
Ty hon hafver många sargat och fällt, och allehanda mägtige äro dräpne af henne.
