Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
| בְּנִי לְחׇכְמָתִי הַקְשִׁיבָה לִתְבוּנָתִי הַט־אׇזְנֶֽךָ׃ |
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
| לִשְׁמֹר מְזִמּוֹת וְדַעַת שְׂפָתֶיךָ יִנְצֹֽרוּ׃ |
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
| כִּי נֹפֶת תִּטֹּפְנָה שִׂפְתֵי זָרָה וְחָלָק מִשֶּׁמֶן חִכָּֽהּ׃ |
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
| וְֽאַחֲרִיתָהּ מָרָה כַֽלַּעֲנָה חַדָּה כְּחֶרֶב פִּיּֽוֹת׃ |
| רַגְלֶיהָ יֹרְדוֹת מָוֶת שְׁאוֹל צְעָדֶיהָ יִתְמֹֽכוּ׃ (Sheol h7585) |
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
| אֹרַח חַיִּים פֶּן־תְּפַלֵּס נָעוּ מַעְגְּלֹתֶיהָ לֹא תֵדָֽע׃ |
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
| וְעַתָּה בָנִים שִׁמְעוּ־לִי וְאַל־תָּסוּרוּ מֵאִמְרֵי־פִֽי׃ |
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
| הַרְחֵק מֵעָלֶיהָ דַרְכֶּךָ וְאַל־תִּקְרַב אֶל־פֶּתַח בֵּיתָֽהּ׃ |
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
| פֶּן־תִּתֵּן לַאֲחֵרִים הוֹדֶךָ וּשְׁנֹתֶיךָ לְאַכְזָרִֽי׃ |
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
| פֶּֽן־יִשְׂבְּעוּ זָרִים כֹּחֶךָ וַעֲצָבֶיךָ בְּבֵית נׇכְרִֽי׃ |
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
| וְנָהַמְתָּ בְאַחֲרִיתֶךָ בִּכְלוֹת בְּשָׂרְךָ וּשְׁאֵרֶֽךָ׃ |
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
| וְֽאָמַרְתָּ אֵיךְ שָׂנֵאתִי מוּסָר וְתוֹכַחַת נָאַץ לִבִּֽי׃ |
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
| וְֽלֹא־שָׁמַעְתִּי בְּקוֹל מוֹרָי וְלִֽמְלַמְּדַי לֹֽא־הִטִּיתִי אׇזְנִֽי׃ |
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
| כִּמְעַט הָיִיתִי בְכׇל־רָע בְּתוֹךְ קָהָל וְעֵדָֽה׃ |
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
| שְׁתֵה־מַיִם מִבּוֹרֶךָ וְנֹזְלִים מִתּוֹךְ בְּאֵרֶֽךָ׃ |
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
| יָפוּצוּ מַעְיְנֹתֶיךָ חוּצָה בָּרְחֹבוֹת פַּלְגֵי־מָֽיִם׃ |
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
| יִֽהְיוּ־לְךָ לְבַדֶּךָ וְאֵין לְזָרִים אִתָּֽךְ׃ |
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
| יְהִֽי־מְקוֹרְךָ בָרוּךְ וּשְׂמַח מֵאֵשֶׁת נְעוּרֶֽךָ׃ |
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
| אַיֶּלֶת אֲהָבִים וְֽיַעֲלַת־חֵן דַּדֶּיהָ יְרַוֻּךָ בְכׇל־עֵת בְּאַהֲבָתָהּ תִּשְׁגֶּה תָמִֽיד׃ |
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
| וְלָמָּה תִשְׁגֶּה בְנִי בְזָרָה וּתְחַבֵּק חֵק נׇכְרִיָּֽה׃ |
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
| כִּי נֹכַח ׀ עֵינֵי יְהֹוָה דַּרְכֵי־אִישׁ וְֽכׇל־מַעְגְּלֹתָיו מְפַלֵּֽס׃ |
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
| עֲֽווֹנֹתָיו יִלְכְּדֻנוֹ אֶת־הָרָשָׁע וּבְחַבְלֵי חַטָּאתוֹ יִתָּמֵֽךְ׃ |
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
| הוּא יָמוּת בְּאֵין מוּסָר וּבְרֹב אִוַּלְתּוֹ יִשְׁגֶּֽה׃ |
