Приче Соломонове 31

1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.

Jecha Lemuuʼeel mootichaa kan haati isaa isa barsiifte:

2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?

“Maali yaa ilma ko, maali yaa ilma gadameessa ko, maali yaa ilma wareega ko,

3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.

humna kee dubartoota irratti, jabina kee warra mootota balleessan irratti hin fixin.

4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

“Yaa Lemuuʼeel, wanni kun moototaaf hin malu; daadhii wayinii dhuguun moototaaf hin malu; dhugaatii cimaatti gaggabuunis bulchitootaaf hin malu;

5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.

kunis akka isaan dhuganii waan seerri jedhu dagatanii warra hacuucaman hunda mirga isaanii hin dhowwanneef.

6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;

Warra baduuf jiraniif dhugaatii cimaa, warra jireenyi itti hadhaaʼeef daadhii wayinii kenni;

7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.

isaan dhuganii hiyyummaa isaanii haa irraanfatan; rakkina isaaniis deebiʼanii hin yaadatin.

8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.

“Warra ofii isaaniitiif dubbachuu hin dandeenyeef, mirga warra gatamaniitiifis falmi.

9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

Afaan kee banadhu; murtii qajeelaas kenni; mirga hiyyeeyyiitii fi rakkattootaatiif falmi.”

10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.

Niitii amala gaarii qabdu eenyutu argachuu dandaʼa? Isheen lula diimaa caalaa gati qabeettii dha.

11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.

Dhirsi ishee guddisee ishee amanata; inni waan faayidaa qabu tokko illee hin dhabu.

12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.

Isheen bara jireenya ishee guutuu waan gaarii isaaf fiddi malee isa hin miitu.

13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

Isheen suufii fi quncee talbaa barbaaddee harka ishee kan hojii jaallatuun footi.

14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

Isheen akkuma doonii daldalaatti lafa fagoodhaa nyaata ishee fidatti.

15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.

Isheen utuu lafti hin bariʼin hirribaa kaatee maatii isheetiif nyaata kenniti; xomboreewwan isheefis hojii qooddi.

16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

Isheen lafa qotiisaa hubattee ilaaltee bitti; waan hojjettee argattu keessaa wayinii dhaabdi.

17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.

Isheen jabinaan mudhii ishee hidhattee hojiidhaaf irree ishee jabeeffatti.

18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

Isheen akka daldalli ishee buʼaa qabu hubatti; ibsaan ishees halkaniin hin dhaamu.

19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.

Mukni itti jirbii maran harka ishee keessa jira; quba isheetiin immoo calii qabatti.

20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.

Isheen hiyyeessaaf harka hiixatti; dhabaadhaaf illee harka balʼifti.

21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

Yoo cabbiin buʼe illee isheen maatii isheetiif hin yaaddoftu; isaan hundinuu uffata bildiimaa uffataniiruutii.

22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је

Isheen wayyaa siree dhaʼatti; uffata dhiilgee quncee talbaa haphii irraa hojjetames uffatti.

23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.

Dhirsi ishee yommuu karra magaalaa dura, jaarsolii biyyaa gidduu taaʼu ni kabajama.

24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

Isheen wayyaa quncee talbaa dhooftee gurgurti; daldaltootaafis sabbata dhiʼeessiti.

25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.

Isheen jabinaa fi ulfina uffatti; bara dhufaa jiruttis kolfuu dandeessi.

26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.

Afaan ishee ogummaadhaan banatti; gorsi gara laafinaas arraba ishee irra jira.

27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.

Isheen mana ishee toʼatti; isheen buddeena dhibaaʼummaas hin nyaattu.

28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;

Ijoolleen ishee kaʼanii, eebbifamtuu jedhuun; dhirsi ishees akkasuma jedhaan; akkana jedhees ishee jaja:

29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

“Dubartoonni hedduun waan gaarii hojjetu; ati garuu isaan hunda caalta.”

30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

Simboon nama gowwoomsa; miidhaginnis ni darba; dubartiin Waaqayyoon sodaattu garuu galateeffamtuu dha.

31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.

Buʼaa harka ishee kennaafii; hojiin ishee karra magaalaa duratti ishee haa jaju.