Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
The words of King Lemuel—the revelation which his mother taught him:
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
“Oh, my son! Oh, son of my womb! Oh, son of my vows!
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Don’t give your strength to women, nor your ways to that which destroys kings.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
It is not for kings, Lemuel, it is not for kings to drink wine, nor for princes to say, ‘Where is strong drink?’
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
lest they drink, and forget the decree, and pervert the justice due to anyone who is afflicted.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Give strong drink to him who is ready to perish, and wine to the bitter in soul.
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Let him drink, and forget his poverty, and remember his misery no more.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Open your mouth for the mute, in the cause of all who are left desolate.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Open your mouth, judge righteously, and serve justice to the poor and needy.”
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Who can find a worthy woman? For her value is far above rubies.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
The heart of her husband trusts in her. He shall have no lack of gain.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
She does him good, and not harm, all the days of her life.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
She seeks wool and flax, and works eagerly with her hands.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
She is like the merchant ships. She brings her bread from afar.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
She rises also while it is yet night, gives food to her household, and portions for her servant girls.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
She considers a field, and buys it. With the fruit of her hands, she plants a vineyard.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
She arms her waist with strength, and makes her arms strong.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
She perceives that her merchandise is profitable. Her lamp doesn’t go out by night.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
She lays her hands to the distaff, and her hands hold the spindle.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
She opens her arms to the poor; yes, she extends her hands to the needy.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
She is not afraid of the snow for her household, for all her household are clothed with scarlet.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
She makes for herself carpets of tapestry. Her clothing is fine linen and purple.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Her husband is respected in the gates, when he sits among the elders of the land.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
She makes linen garments and sells them, and delivers sashes to the merchant.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Strength and dignity are her clothing. She laughs at the time to come.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
She opens her mouth with wisdom. Kind instruction is on her tongue.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
She looks well to the ways of her household, and doesn’t eat the bread of idleness.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Her children rise up and call her blessed. Her husband also praises her:
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
“Many women do noble things, but you excel them all.”
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Charm is deceitful, and beauty is vain; but a woman who fears the LORD, she shall be praised.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Give her of the fruit of her hands! Let her works praise her in the gates!
