Приче Соломонове 30

1 Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.

Agura, Jakes dēla, vārdi šā vīra sludināšana un mācība. Es esmu nodarbojies ar Dievu, esmu nodarbojies ar Dievu un noguris.

2 Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.

Jo es esmu nejēga pār citiem, un man nav cilvēka saprašanas!

3 Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.

Es arī gudrības neesmu mācījies, nedz svētu atzīšanu atzinis.

4 Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?

Kas ir uzkāpis debesīs un nācis zemē? Kas sagrābj vēju savās rokas? Kas saista ūdeni drēbē? Kas liek zemei visas robežas? Kāds viņam vārds, un kāds viņa dēlam vārds, ja tu to zini?

5 Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.

Visi Dieva vārdi ir šķīsti; Viņš ir par priekšturamām bruņām tiem, kas uz Viņu paļaujas.

6 Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.

Nepieliec nekā pie viņa vārdiem, ka viņš tevi nesoda, un tu netopi atrasts melkulis.

7 За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:

Divas lietas lūdzos no tevis, neliedz man tās, pirms es mirstu:

8 Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,

Nelietība un meli lai paliek tālu no manis; nabadzību un bagātību nedod man, bet paēdini mani ar manu dienišķu maizi,

9 Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.

Ka es paēdis tevi neaizliedzu un nesaku: Kas ir Tas Kungs? vai nabags palicis nezogu un sava Dieva vārdu velti nevalkāju. -

10 Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.

Neapmelo kalpu pie viņa kunga, ka viņš tevi nelād, un tu netopi noziedzīgs.

11 Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.

Ir suga, kas tēvu lād un māti nesvētī;

12 Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.

Ir suga, kas pati savās acīs šķīsta, bet no saviem sārņiem nav mazgāta;

13 Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.

Ir suga, cik augsti tā ceļ acis, cik augsti acu plakstiņus!

14 Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

Ir suga, zobeni ir viņas zobi un naži viņas dzerokļi, rīt nabagus no zemes nost un sērdienīšus cilvēku starpā. -

15 Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:

Asins sūcējai ir divas meitas: „Dod šurp, dod šurp!“- Šās trīs nav pieēdināmas, un tā ceturtā nesaka: Gan.

16 Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol h7585)

Elle, neauglīgais klēpis, zeme, nepiedzirdināma ar ūdeni, un uguns nesaka: Gan. - (Sheol h7585)

17 Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

Acs, kas tēvu apsmej un liedzās mātei klausīt, to izknābs kraukļi pie upes, un jaunie ērgļi to ēdīs.

18 Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:

Šās trīs lietas man ir visai brīnums, un to ceturto es neizprotu:

19 Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.

Ērgļa ceļš debesīs, čūskas ceļš pār klinti, laivas ceļš jūras vidū un vīra ceļš pie meitas.

20 Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.

Tāds pat ir sievas ceļš, kas laulību pārkāpj; viņa ēd, noslauka muti un saka: Es ļauna neesmu darījusi. -

21 Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:

Par trim lietām nodreb zeme, un ceturto tā nevar panest:

22 Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.

Par kalpu, kad tas paliek par kungu, un par ģeķi, kad tas maizes paēdis,

23 Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.

Par nopeltu, kad tā tiek pie vīra, un par kalponi, kad tā top savas saimnieces mantiniece.

24 Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

Šie četri ir mazi virs zemes un tomēr gudrāki nekā tie gudrie:

25 Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;

Skudras, nespēcīga tauta, tomēr savu barību vasarā sagādā;

26 Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

Truši, nespēcīga tauta, tomēr liek savus namus akmens kalnos;

27 Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

Siseņiem nav ķēniņa, tomēr viņi visi iziet, pulkos dalīti;

28 Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

Zirneklis auž abām rokām, un tomēr ir ķēniņu pilīs.-

29 Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:

Šiem trim ir laba gaita, un tas ceturtais iet it lepni:

30 Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,

Vecs lauva, varens starp zvēriem, kas nevienam ceļu negriež.

31 Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

Ērzelis, kam labi gurni, vai āzis, un ķēniņš, savus ļaudis vedot.

32 Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

Ja tu ģeķis bijis, paaugstinādamies, un ko nodomājis, tad: roku uz muti!

33 Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.

Satricini pienu, būs sviests; satrīcini degunu, būs asinis; un satrīcini dusmas, būs plēšanās.