Приче Соломонове 29

1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

אִישׁ תּוֹכָחוֹת מַקְשֶׁה־עֹרֶף פֶּתַע יִשָּׁבֵר וְאֵין מַרְפֵּֽא׃

2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

בִּרְבוֹת צַדִּיקִים יִשְׂמַח הָעָם וּבִמְשֹׁל רָשָׁע יֵאָנַֽח עָֽם׃

3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

אִישׁ־אֹהֵב חׇכְמָה יְשַׂמַּח אָבִיו וְרֹעֶה זוֹנוֹת יְאַבֶּד־הֽוֹן׃

4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

מֶלֶךְ בְּמִשְׁפָּט יַעֲמִיד אָרֶץ וְאִישׁ תְּרוּמוֹת יֶהֶרְסֶֽנָּה׃

5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.

גֶּבֶר מַחֲלִיק עַל־רֵעֵהוּ רֶשֶׁת פּוֹרֵשׂ עַל־פְּעָמָֽיו׃

6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.

בְּפֶשַֽׁע אִישׁ רָע מוֹקֵשׁ וְצַדִּיק יָרוּן וְשָׂמֵֽחַ׃

7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.

יֹדֵעַ צַדִּיק דִּין דַּלִּים רָשָׁע לֹא־יָבִין דָּֽעַת׃

8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

אַנְשֵׁי לָצוֹן יָפִיחוּ קִרְיָה וַחֲכָמִים יָשִׁיבוּ אָֽף׃

9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.

אִֽישׁ־חָכָם נִשְׁפָּט אֶת־אִישׁ אֱוִיל וְרָגַז וְשָׂחַק וְאֵין נָֽחַת׃

10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

אַנְשֵׁי דָמִים יִשְׂנְאוּ־תָם וִישָׁרִים יְבַקְשׁוּ נַפְשֽׁוֹ׃

11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

כׇּל־רוּחוֹ יוֹצִיא כְסִיל וְחָכָם בְּאָחוֹר יְשַׁבְּחֶֽנָּה׃

12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.

מֹשֵׁל מַקְשִׁיב עַל־דְּבַר־שָׁקֶר כׇּֽל־מְשָׁרְתָיו רְשָׁעִֽים׃

13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

רָשׁ וְאִישׁ תְּכָכִים נִפְגָּשׁוּ מֵאִיר עֵינֵי שְׁנֵיהֶם יְהֹוָֽה׃

14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.

מֶלֶךְ שׁוֹפֵט בֶּאֱמֶת דַּלִּים כִּסְאוֹ לָעַד יִכּֽוֹן׃

15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.

שֵׁבֶט וְתוֹכַחַת יִתֵּן חׇכְמָה וְנַעַר מְשֻׁלָּח מֵבִישׁ אִמּֽוֹ׃

16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.

בִּרְבוֹת רְשָׁעִים יִרְבֶּה־פָּשַׁע וְצַדִּיקִים בְּֽמַפַּלְתָּם יִרְאֽוּ׃

17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

יַסֵּר בִּנְךָ וִינִיחֶךָ וְיִתֵּן מַעֲדַנִּים לְנַפְשֶֽׁךָ׃

18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

בְּאֵין חָזוֹן יִפָּרַֽע עָם וְשֹׁמֵר תּוֹרָה אַשְׁרֵֽהוּ׃

19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.

בִּדְבָרִים לֹא־יִוָּסֶר עָבֶד כִּֽי־יָבִין וְאֵין מַעֲנֶֽה׃

20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.

חָזִיתָ אִישׁ אָץ בִּדְבָרָיו תִּקְוָה לִכְסִיל מִמֶּֽנּוּ׃

21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.

מְפַנֵּק מִנֹּעַר עַבְדּוֹ וְאַחֲרִיתוֹ יִהְיֶה מָנֽוֹן׃

22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

אִֽישׁ־אַף יְגָרֶה מָדוֹן וּבַעַל חֵמָה רַב־פָּֽשַׁע׃

23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

גַּאֲוַת אָדָם תַּשְׁפִּילֶנּוּ וּשְׁפַל־רוּחַ יִתְמֹךְ כָּבֽוֹד׃

24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

חוֹלֵק עִם־גַּנָּב שׂוֹנֵא נַפְשׁוֹ אָלָה יִשְׁמַע וְלֹא יַגִּֽיד׃

25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

חֶרְדַּת אָדָם יִתֵּן מוֹקֵשׁ וּבוֹטֵחַ בַּיהֹוָה יְשֻׂגָּֽב׃

26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

רַבִּים מְבַקְשִׁים פְּנֵֽי־מוֹשֵׁל וּמֵיְהֹוָה מִשְׁפַּט־אִֽישׁ׃

27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.

תּוֹעֲבַת צַדִּיקִים אִישׁ עָוֶל וְתוֹעֲבַת רָשָׁע יְשַׁר־דָּֽרֶךְ׃