Приче Соломонове 25

1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.

También éstos son proverbios de Salomón, que transcribieron los varones de Ezequías, rey de Judá:

2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.

Gloria de ʼElohim es encubrir un asunto, Pero honra del rey es escudriñarlo.

3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

Así como la altura de los cielos y la profundidad de la tierra, El corazón de los reyes es inescrutable.

4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.

Quita la escoria de la plata, Y saldrá un vaso para el platero.

5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.

Aparta al perverso de la presencia del rey, Y su trono se afianzará en justicia.

6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.

No te alabes delante del rey, Ni estés en el lugar de los grandes.

7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.

Mejor es que te diga: Sube acá, Que ser humillado en presencia de un noble A quien vieron tus ojos.

8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.

No te des prisa en pleitear, Porque ¿qué harás al final Cuando tu prójimo te haya avergonzado?

9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,

Discute tu causa con tu prójimo, Y no des a conocer el secreto de otro,

10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

No sea que te deshonre el que lo oye, Y tu mala fama no pueda repararse.

11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.

Manzana de oro con adornos de plata Es la palabra dicha oportunamente.

12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.

Zarcillo de oro y joya de oro fino Es el que reprende al sabio que tiene oído dócil.

13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.

Frescura de nieve en tiempo de cosecha Es el mensajero fiel para el que lo envía, Pues refresca la vida de su ʼadón.

14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.

Como nubes y vientos sin lluvia, Es el que se jacta falsamente de sus regalos.

15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.

Con longanimidad se persuade al gobernante, Pues la lengua amable quebranta los huesos.

16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.

¿Hallaste miel? Come lo que te baste, No sea que cuando estés lleno la vomites.

17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.

No frecuente tu pie la casa de tu vecino, No sea que se canse de ti, y te aborrezca.

18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.

Martillo, cuchillo y flecha aguda, Es el hombre que da falso testimonio contra su prójimo.

19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

Como diente roto y pie descoyuntado, Es confiar en el traicionero en el día de la angustia.

20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.

Como el que se quita la ropa en tiempo frío Y como vinagre sobre el bicarbonato de sodio Es cantar canciones al corazón afligido.

21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.

Si tu enemigo tiene hambre, dale de comer. Si tiene sed, dale de beber.

22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

Porque carbones encendidos amontonas sobre su cabeza, Y Yavé te recompensará.

23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.

Como el viento del norte atrae la lluvia, La boca detractora, el rostro airado.

24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

Mejor es vivir en un rincón de la azotea Que en casa espaciosa con esposa pendenciera.

25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.

Como agua fresca a la persona sedienta Son las buenas noticias desde lejanas tierras.

26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.

Manantial turbio y pozo en ruinas Es el justo que flaquea ante el perverso.

27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

Comer mucha miel no es bueno, Ni es bueno buscar la propia gloria.

28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.

Como una ciudad cuyo muro fue derribado, Es el hombre que no domina su propio espíritu.