Приче Соломонове 25

1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.

Nämät ovat myös Salomon sananlaskut, jotka Hiskian ja Juudan kuninkaan miehet ovat tähän panneet tykö.

2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.

Se on Jumalan kunnia, salata asiaa; mutta kuninkaan kunnia, tutkia asiaa.

3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

Taivas on korkia ja maa syvä, ja kuninkaan sydän on tutkimatoin.

4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.

Raiska otetaan hopiasta pois, niin siitä tulee puhdas astia.

5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.

Jos jumalatoin otetaan pois kuninkaan kasvoin edestä, niin hänen istuimensa vanhurskaudella vahvistetaan.

6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.

Älä koreile kuninkaan nähden, ja älä astu suurten sialle.

7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.

Sillä se on sinulle parempi, koska sinulle sanotaan: astu tänne ylemmä! kuin ettäs ruhtinaan edessä alennettaisiin, jota sinun silmäs näkisivät.

8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.

Älä ole pikainen riitelemään, ettes tiedä mitäs teet, koska lähimmäiseltäs häväisty olet?

9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,

Toimita asias lähimmmäises kanssa, älä ilmoita toisen salaisuutta,

10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

Ettei se, joka sen kuulee, sinua häpäisisi, ja ettei sinun paha sanomas lakkaa.

11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.

Sana, aikanansa puhuttu, on niinkuin kultainen omena hopiamaljassa.

12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.

Koska viisas rankaisee sitä, jaka häntä kuulee, se on niinkuin korvarengas, ja niinkuin kaunistus parhaasta kullasta.

13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.

Niinkuin lumen kylmä elonaikana, niin on uskollinen sanansaattaja sille, joka hänen lähettänyt on, ja virvoittaa herransa sielun.

14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.

Joka paljon puhuu ja vähän pitää, hän on niinkuin tuuli ja pilvi ilman sadetta.

15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.

Kärsivällisyydellä päämies lepytetään, ja siviä kieli pehmittää kovuuden.

16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.

Jos sinä löydät hunajaa, niin syö tarpeekses, ettes ylönpalttisesti tulisi ravituksi, ja antaisi sitä ylen.

17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.

Anna jalkas harvoin tulla lähimmäises huoneeseen, ettei hän suuttuis sinuun, ja vihaisi sinua.

18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.

Joka väärää todistusta puhuu lähimmäistänsä vastaan, hän on vasara, miekka ja terävä nuoli.

19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

Pilkkaajan toivo hädän aikana on niinkuin murrettu hammas, ja vilpisteleväinen jalka.

20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.

Joka murheellisen sydämen edessä virsiä veisaa, hän on niinkuin se, joka vaatten tempaa pois talvella, ja etikka pleikun päällä.

21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.

Jos sinun vihamiehes isoo, niin ravitse häntä leivällä: jos hän janoo, niin juota häntä vedellä;

22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

Sillä sinä kokoot hiilet hänen päänsä päälle, ja Herra kostaa sen sinulle.

23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.

Pohjatuuli tuottaa sateen, ja salainen kieli saattaa kasvot vihaisiksi.

24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

Parempi on istus katon kulmalla, kuin riitaisen vaimon kanssa yhdessä huoneessa.

25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.

Hyvä sanoma kaukaiselta maalta on kylmän veden kaltainen janoovaiselle sielulle.

26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.

Vanhurskas, joka jumalattoman eteen lankee, on niinkuin sekoitettu kaivo ja turmeltu lähde.

27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

Joka paljon hunajaa syö, ei se ole hyvä, ja joka työtläitä asioita tutkii, se tulee hänelle työlääksi.

28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.

Joka ei taida hillitä henkeänsä, hän on niinkuin hävitetty kaupunki ilman muuria.