Приче Соломонове 24

1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.

Non portare invidia ai malvagi, e non desiderare di star con loro,

2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.

perché il loro cuore medita rapine, e le loro labbra parlan di nuocere.

3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.

La casa si edifica con la sapienza, e si rende stabile con la prudenza;

4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.

mediante la scienza, se ne riempiono le stanze d’ogni specie di beni preziosi e gradevoli.

5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

L’uomo savio è pien di forza, e chi ha conoscimento accresce la sua potenza;

6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.

infatti, con savie direzioni potrai condur bene la guerra, e la vittoria sta nel gran numero de’ consiglieri.

7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.

La sapienza è troppo in alto per lo stolto; egli non apre mai la bocca alla porta di città.

8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.

Chi pensa a mal fare sarà chiamato esperto in malizia.

9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.

I disegni dello stolto sono peccato, e il beffardo è l’abominio degli uomini.

10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

Se ti perdi d’animo nel giorno dell’avversità, la tua forza è poca.

11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.

Libera quelli che son condotti a morte, e salva quei che, vacillando, vanno al supplizio.

12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

Se dici: “Ma noi non ne sapevamo nulla!…” Colui che pesa i cuori, non lo vede egli? Colui che veglia sull’anima tua non lo sa forse? E non renderà egli a ciascuno secondo le opere sue?

13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.

Figliuol mio, mangia del miele perché è buono; un favo di miele sarà dolce al tuo palato.

14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

Così conosci la sapienza per il bene dell’anima tua! Se la trovi, c’è un avvenire, e la speranza tua non sarà frustrata.

15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.

O empio, non tendere insidie alla dimora del giusto! non devastare il luogo ove riposa!

16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

ché il giusto cade sette volte e si rialza, ma gli empi son travolti dalla sventura.

17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

Quando il tuo nemico cade, non ti rallegrare; quand’è rovesciato, il cuor tuo non ne gioisca,

18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.

che l’Eterno nol vegga e gli dispiaccia e non storni l’ira sua da lui.

19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.

Non t’irritare a motivo di chi fa il male, e non portare invidia agli empi;

20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.

perché non c’è avvenire per il malvagio; la lucerna degli empi sarà spenta.

21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.

Figliuol mio, temi l’Eterno e il re, e non far lega cogli amatori di novità;

22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?

la loro calamità sopraggiungerà improvvisa, e chi sa la triste fine dei loro anni?

23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.

Anche queste sono massime dei Savi. Non è bene, in giudizio, aver de’ riguardi personali.

24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

Chi dice all’empio: “Tu sei giusto”, i popoli lo malediranno, lo esecreranno le nazioni.

25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.

Ma quelli che sanno punire se ne troveranno bene, e su loro scenderanno benedizione e prosperità.

26 Ко говори речи истините, у уста љуби.

Dà un bacio sulle labbra chi dà una risposta giusta.

27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.

Metti in buon ordine gli affari tuoi di fuori, metti in assetto i tuoi campi, poi ti fabbricherai la casa.

28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.

Non testimoniare, senza motivo, contro il tuo prossimo; vorresti tu farti ingannatore con le tue parole?

29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.

Non dire: “Come ha fatto a me così farò a lui; renderò a costui secondo l’opera sua”.

30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;

Passai presso il campo del pigro e presso la vigna dell’uomo privo di senno;

31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.

ed ecco le spine vi crescean da per tutto, i rovi ne coprivano il suolo, e il muro di cinta era in rovina.

32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

Considerai la cosa, e mi posi a riflettere; e da quel che vidi trassi una lezione:

33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,

Dormire un po’, sonnecchiare un po’, incrociare un po’ le mani per riposare…

34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.

e la tua povertà verrà come un ladro, e la tua indigenza, come un uomo armato.