Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Be not thou envious against evil men, neither desire to be with them.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
For their heart studieth destruction, and their lips talk of mischief.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Through wisdom is an house builded; and by understanding it is established:
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
And by knowledge shall the chambers be filled with all precious and pleasant riches.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
A wise man [is] strong; yea, a man of knowledge increaseth strength.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
For by wise counsel thou shalt make thy war: and in multitude of counsellors [there is] safety.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Wisdom [is] too high for a fool: he openeth not his mouth in the gate.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
He that deviseth to do evil shall be called a mischievous person.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The thought of foolishness [is] sin: and the scorner [is] an abomination to men.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
[If] thou faint in the day of adversity, thy strength [is] small.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
If thou forbear to deliver [them that are] drawn unto death, and [those that are] ready to be slain;
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
If thou sayest, Behold, we knew it not; doth not he that pondereth the heart consider [it]? and he that keepeth thy soul, doth [not] he know [it]? and shall [not] he render to [every] man according to his works?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
My son, eat thou honey, because [it is] good; and the honeycomb, [which is] sweet to thy taste:
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
So [shall] the knowledge of wisdom [be] unto thy soul: when thou hast found [it], then there shall be a reward, and thy expectation shall not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Lay not wait, O wicked [man], against the dwelling of the righteous; spoil not his resting place:
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
For a just [man] falleth seven times, and riseth up again: but the wicked shall fall into mischief.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Rejoice not when thine enemy falleth, and let not thine heart be glad when he stumbleth:
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Lest the LORD see [it], and it displease him, and he turn away his wrath from him.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Fret not thyself because of evil [men], neither be thou envious at the wicked;
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
For there shall be no reward to the evil [man; ] the candle of the wicked shall be put out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
My son, fear thou the LORD and the king: [and] meddle not with them that are given to change:
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
For their calamity shall rise suddenly; and who knoweth the ruin of them both?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
These [things] also [belong] to the wise. [It is] not good to have respect of persons in judgment.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He that saith unto the wicked, Thou [art] righteous; him shall the people curse, nations shall abhor him:
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
But to them that rebuke [him] shall be delight, and a good blessing shall come upon them.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
[Every man] shall kiss [his] lips that giveth a right answer.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Prepare thy work without, and make it fit for thyself in the field; and afterwards build thine house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Be not a witness against thy neighbour without cause; and deceive [not] with thy lips.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Say not, I will do so to him as he hath done to me: I will render to the man according to his work.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
I went by the field of the slothful, and by the vineyard of the man void of understanding;
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
And, lo, it was all grown over with thorns, [and] nettles had covered the face thereof, and the stone wall thereof was broken down.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Then I saw, [and] considered [it] well: I looked upon [it, and] received instruction.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
[Yet] a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep:
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
So shall thy poverty come [as] one that travelleth; and thy want as an armed man.
