< Приче Соломонове 20 >

1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
मय मसख़रा और शराब हंगामा करने वाली है, और जो कोई इनसे फ़रेब खाता है, 'अक़्लमन्द नहीं।
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
बादशाह का रो'ब शेर की गरज की तरह है: जो कोई उसे गु़स्सा दिलाता है, अपनी जान से बदी करता है।
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
झगड़े से अलग रहने में आदमी की 'इज्ज़त है, लेकिन हर एक बेवक़ूफ़ झगड़ता रहता है,
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
काहिल आदमी जाड़े की वजह हल नहीं चलाता; इसलिए फ़सल काटने के वक़्त वह भीक माँगेगा, और कुछ न पाएगा।
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
आदमी के दिल की बात गहरे पानी की तरह है, लेकिन समझदार आदमी उसे खींच निकालेगा।
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
अक्सर लोग अपना अपना एहसान जताते हैं, लेकिन वफ़ादार आदमी किसको मिलेगा?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
रास्तरौ सादिक़ के बा'द, उसके बेटे मुबारक होते हैं।
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
बादशाह जो तख़्त — ए — 'अदालत पर बैठता है, खुद देखकर हर तरह की बदी को फटकता है।
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
कौन कह सकता है कि मैंने अपने दिल को साफ़ कर लिया है; और मैं अपने गुनाह से पाक हो गया हूँ?
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
दो तरह के तौल बाट और दो तरह के पैमाने, इन दोनों से ख़ुदा को नफ़रत है।
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
बच्चा भी अपनी हरकतों से पहचाना जाता है, कि उसके काम नेक — ओ — रास्त हैं कि नहीं।
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
सुनने वाले कान और देखने वाली आँख दोनों को ख़ुदावन्द ने बनाया है।
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
ख़्वाब दोस्त न हो, कहीं ऐसा तू कंगाल हो जाए; अपनी आँखें खोल कि तू रोटी से सेर होगा।
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
ख़रीदार कहता है, रद्दी है, रद्दी, लेकिन जब चल पड़ता है तो फ़ख़्र करता है।
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
ज़र — ओ — मरजान की तो कसरत है, लेकिन बेशबहा सरमाया 'इल्म वाले होंट हैं।
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
जो बेगाने का ज़ामिन हो, उसके कपड़े छीन ले, और जो अजनबी का ज़ामिन हो, उससे कुछ गिरवी रख ले।
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
दग़ा की रोटी आदमी को मीठी लगती है, लेकिन आख़िर को उसका मुँह कंकरों से भरा जाता है।
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
हर एक काम मश्वरत से ठीक होता है, और तू नेक सलाह लेकर जंग कर।
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
जो कोई लुतरापन करता फिरता है, राज़ खोलता है; इसलिए तू मुँहफट से कुछ वास्ता न रख
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
जो अपने बाप या अपनी माँ पर ला'नत करता है, उसका चिराग़ गहरी तारीकी में बुझाया जाएगा।
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
अगरचे 'इब्तिदा में मीरास यकलख़्त हासिल हो, तो भी उसका अन्जाम मुबारक न होगा।
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
तू यह न कहना, कि मैं बदी का बदला लूँगा। ख़ुदावन्द की आस रख और वह तुझे बचाएगा।
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
दो तरह के तौल बाट से ख़ुदावन्द को नफ़रत है, और दग़ा के तराजू ठीक नहीं।
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
आदमी की रफ़्तार ख़ुदावन्द की तरफ़ से है, लेकिन इंसान अपनी राह को क्यूँकर जान सकता है?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
जल्द बाज़ी से किसी चीज़ को मुक़द्दस ठहराना, और मिन्नत मानने के बाद दरियाफ़्त करना, आदमी के लिए फंदा है।
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
'अक़्लमन्द बादशाह शरीरों को फटकता है, और उन पर दावने का पहिया फिरवाता है।
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
आदमी का ज़मीर ख़ुदावन्द का चिराग़ है: जो उसके तमाम अन्दरूनी हाल को दरियाफ़्त करता है।
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
शफ़क़त और सच्चाई बादशाह की निगहबान हैं, बल्कि शफ़क़त ही से उसका तख़्त क़ाईम रहता है।
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
जवानों का ज़ोर उनकी शौकत है, और बूढ़ों के सफ़ेद बाल उनकी ज़ीनत हैं।
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
कोड़ों के ज़ख़्म से बदी दूर होती है, और मार खाने से दिल साफ़ होता।

< Приче Соломонове 20 >