< Приче Соломонове 20 >

1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Daadhiin wayinii nama qoostuu, dhugaatiin cimaan immoo waccuu nama godha; namni isaaniin fudhatamus ogeessa miti.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
Dheekkamsi mootii akkuma aaduu leencaa ti; namni isa aarsus lubbuu ofii isaa dhaba.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
Lola irraa fagaachuun ulfina; gowwaan hundi garuu lolatti ariifata.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
Dhibaaʼaan yeroodhaan hin qotatu; kanaafuu inni yeroo haamaatti ni ilaala malee homaa hin argatu.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Yaadni qalbii namaa akkuma bishaan gad fagoo ti; hubataan namaa garuu ni waraabbata.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Namni hedduun akka jaalala hin dhumne qabu dubbata; nama amanamaa garuu eenyutu argachuu dandaʼa?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
Namni qajeelaan amanamummaadhaan jiraata; ijoolleen isaa warri booddee dhalatanis ni eebbifamu.
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
Mootiin tokko yeroo murtii kennuuf teessoo isaa irra taaʼutti, waan hamaa hunda ijuma isaatiin gingilchee addaan baasa.
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Eenyutu, “Ani garaa koo qulqulleeffadheera; ani qulqulluu dha; cubbuus hin qabu” jechuu dandaʼa?
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
Madaalii jalʼaa fi safartuu jalʼaa lamaanuu Waaqayyo ni balfa.
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Mucaan xinnaan iyyuu amalli isaa qulqulluu fi qajeelaa taʼuun isaa hojii isaatiin beekama.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
Gurra dhagaʼuu fi ija argu, lachanuu Waaqayyotu uume.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Akka hin hiyyoomneef, hirriba hin jaallatin; midhaan akka quuftuuf, dammaqii jiraadhu.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
Namni waa bitatu, “Wanni kun gaarii miti; wanni kun gaarii miti!” jedha; ergasii immoo dhaqee waaʼee waan bitate sanaa boona.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
Warqeen ni jira; lulli diimaanis baayʼinaan jira; arrabni beekumsa dubbatu garuu faaya gatii guddaa ti.
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Nama nama ormaatiif wabii taʼe irraa uffata isaa fudhadhu; yoo inni dubartii ormaatiif wabii taʼes uffata sana qabdii qabadhu.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Nyaanni gowwoomsaadhaan argame namatti miʼaawa; dhuma irratti garuu afaan nama sanaa cirrachatu guuta.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Gorsaan karoora baafadhu; qajeelfama ogummaatiin waraana bani.
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
Hamattuun icciitii baafti; kanaafuu odeessituu wajjin tokkummaa hin qabaatin.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Namni tokko yoo abbaa isaa yookaan haadha isaa abaare, ibsaan isaa dukkana hamaa keessatti dhaama.
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
Dhaalli jalqabumatti dafee argame dhumni isaa eebba hin qabaatu.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Ati, “Yakka ati hojjette kanaaf ani gatii kee siifin kenna!” hin jedhin; Waaqayyoon eeggadhu; inni si baasa.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Waaqayyo madaalii jalʼaa ni balfa; safartuu sobaattis hin gammadu.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
Adeemsi namaa Waaqayyoon qajeelfama. Yoos namni kam iyyuu akkamiin karaa ofii isaa hubachuu dandaʼa ree?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
Namni utuu itti hin yaadin, “Wanni kun Waaqaaf qulqulleeffameera” jedhee ergasii immoo waan wareege sana gaabbe kiyyoo isatti taʼa.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
Mootiin ogeessi hamoota gingilchee addaan baasa; geengoo ittiin midhaan dhaʼan illee isaan irra oofa.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
Ibsaan Waaqayyoo hafuura namaa sakattaʼa; inni keessa namaa illee isumaan qora.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Jaalallii fi amanamummaan mootii tokko nagaan jiraachisu; teessoon mootummaa isaas jaalalaan eegama.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
Ulfinni dargaggootaa jabina isaanii ti; arriin mataa kabaja nama umuriin dheeratee ti.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Abootteen nama madeessu hammina nama irraa qulqulleessa; garaffiin immoo keessa namaa geeddara.

< Приче Соломонове 20 >