Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Min son, vill du anamma mitt tal, och min bud när dig behålla,
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
Så låt din öron gifva akt på vishet, och böj ditt hjerta dertill med flit.
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
Ty om du far derefter med flit, och beder derom;
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
Om du söker efter henne, såsom efter silfver, och letar efter henne, såsom efter en skatt;
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
Så skall du förstå Herrans fruktan, och Guds kunskap finna.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Ty Herren gifver vishet, och utaf hans mun kommer vett och förstånd.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Han låter dem redeligom väl gå, och beskärmar de fromma;
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
Och bevarar dem som rätt göra, och bevarar sina heligas väg.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Då skall du förstå rättfärdighet, och dom; och fromhet, och allan godan väg.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Om vishet faller dig på hjertat, så att du gerna lärer,
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Så skall godt råd bevara dig, och förstånd skall gömma dig;
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
Att du icke råkar in uppå de ondas väg, eller ibland dem som tala det vrångt är;
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
Och öfvergifva den rätta vägen, och gå mörka stigar.
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
De der glädjas att göra illa, och äro glade uti sitt onda och vrångvisa väsende;
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
Hvilke sin väg förvända, och följa villstigar;
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
Att du icke råkar in till ens annars hustru, och den icke din är, den slät ord gjfver;
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
Och öfvergi! ver sins ungdoms herra, och förgäter sins Guds förbund;
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
Ty hennes hus böjer sig till döden och hennes gånger till de förtappade;
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
Alle de som ingå till henne, de komma intet igen, och fatta icke lifsens väg;
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
Att du må vandra på en god väg, och blifva på rätta stråtene.
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
Ty de rättfärdige skola bo i landena, och de fromme skola derinne blifva;
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
Men de ogudaktige skola utu landena utrotade varda, och de föraktare skola derut förgjorde varda.
