Приче Соломонове 19

1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

En fattig man, den i sine fromhet vandrar, är bättre än en vrång man med sina läppar, den dock en dåre är.

2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

Der man icke med förnuft handlar, der går det intet väl till; och den som snar är på fötterna, han stöter sig.

3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

Ens menniskos galenskap förförer hans väg, att hans hjerta emot Herran vredgas.

4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

Gods gör många vänner; men den fattige varder af sinom vännom förlåten.

5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

Ett falskt vittne blifver icke ostraffadt; och den der lögn dristeliga talar, han skall icke undslippa.

6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

Månge vakta uppå Förstans person; och alle äro dens vänner, som skänker gifver.

7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

Den fattiga hata alle hans bröder, ja, ock hans vänner draga sig långt ifrå honom; och den som sig uppå ord förlåter, han får intet.

8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

Den der klok är, han älskar sitt lif; och den förståndige finner godt.

9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

Ett falskt vittne blifver icke ostraffadt; och den der lögn dristeliga talar, han skall förgås.

10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

Dem galna höfves icke väl goda dagar, mycket mindre enom tjenare att råda öfver Förstar.

11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

Den der tålig är, han är en klok menniska; och det är honom ärligit, att han odygd öfverse kan.

12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

Konungens ogunst är såsom ens ungs lejons rytande; men hans gunst är såsom dagg på gräs.

13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

En galen son är sins faders sorg, och en trätosam qvinna ett stadigt drypande.

14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

Hus och ägodelar ärfvas af föräldrom; men en förnuftig hustru kommer af Herranom.

15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

Lathet hafver sömn med sig, och en fåfäng själ skall hunger lida.

16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

Den som budet bevarar, han bevarar sitt lif; men den sin väg föraktar, han skall dö.

17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

Den som förbarmar sig öfver den fattiga, han lånar Herranom; han skall vedergälla honom godt igen.

18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

Tukta din son, medan något hopp är; men låt icke dina själ dragas till att döda honom;

19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

Ty stor harm kommer skada åstad; derföre låt honom lös, så kan du mer tukta honom.

20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

Hör råd, och tag vid tuktan, att du sedan må vis varda.

21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

Mång anslag äro uti ens mans hjerta; men Herrans råd blifver beståndandes.

22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

Menniskona pryder hennes välgerning; och en fattig man är bättre än en ljugare.

23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

Herrans fruktan fordrar till lifs; och skall mätt varda, att intet ondt skall hemsöka henne.

24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

Den late gömmer sina hand i barmen, och förer henne icke till munnen igen.

25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

Slår man bespottaren, så blifver den fåkunnige vis; straffar man en förståndigan, så varder han förnuftig.

26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

Den som fadren förlägger, och modrena fördrifver, han är ett skamligit och förbannadt barn.

27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

Låt af, min son, att höra den tuktan, som förer ifrå förnuftig Iäro.

28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

Ett vrångt vittne bespottar domen; och de ogudaktigas mun uppslukar orätthetena.

29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.

Bespottarom är straff beredt, och slag på de dårars rygg.