Приче Соломонове 18

1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.

17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.