Приче Соломонове 18

1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

Вины ищет муж хотя отлучитися от другов, на всяко же время поносимь будет.

2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

Не требует премудрости муж скудоумен, зане паче водится безумием.

3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

Егда приидет нечестивый во глубину зол, нерадит: находит же ему безчестие и поношение.

4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

Вода глубока слово в сердцы мужа, река же изскачущи и источник жизни.

5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

Чудитися лицу нечестиваго не добро, ниже преподобно укланяти праведное на суде.

6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

Устне безумнаго приводят его на зло, уста же его дерзостная призывают смерть.

7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

Уста безумнаго сокрушение ему, устне же его сеть души его.

8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

Ленивыя низлагает страх: души же мужей женам подобных взалчут.

9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

Не изцеляяй себе во своих делех брат есть погубляющему себе самаго.

10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

Из величества крепости имя Господне, к немуже притекающе праведницы возносятся.

11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

Имение богату мужу град тверд, слава же его вельми присеняет.

12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

Прежде сокрушения возносится сердце мужу и прежде славы смиряется.

13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

Иже отвещает слово прежде слышания, безумие ему есть и поношение.

14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Гнев мужа укрощает раб разумный: малодушна же человека кто стерпит?

15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

Сердце разумнаго стяжет чувствие, ушеса же мудрых ищут смысла.

16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.

Даяние человека распространяет его и с сильными посаждает его.

17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

Праведный себе самаго оглаголник во первословии: егда же приложит супостат, обличается.

18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

Прекословия утоляет молчаливый и во властех определяет.

19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

Брат от брата помогаемь, яко град тверд и высок, укрепляется же якоже основаное царство.

20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

От плодов уст муж насыщает чрево свое, и от плодов устен своих насытится.

21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

Смерть и живот в руце языка: удержавающии же его снедят плоды его.

22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

Иже обрете жену добру, обрете благодать, приял же есть от Господа тишину.

23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

Иже изгоняет жену добрую, изгоняет благая: держай же прелюбодейцу безумен и нечестив. С молении глаголет убогий, богатый же отвещает жестоко.

24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

Муж любовен к дружбе, и есть друг прилепивыйся паче брата.