Приче Соломонове 18

1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

Чел урсуз каутэ че-й плаче луй, се супэрэ де орьче лукру бун.

2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

Небунулуй ну-й есте де ынвэцэтурэ, чи вря сэ арате че штие ел.

3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

Кынд вине чел рэу, вине ши диспрецул ши, одатэ ку рушиня, вине ши окара.

4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

Кувинтеле гурий унуй ом сунт ка ниште апе адынчь; изворул ынцелепчуний есте ка ун шувой каре курӂе ынтруна.

5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

Ну есте бине сэ ай ын ведере фаца челуй рэу, ка сэ недрептэцешть пе чел неприхэнит ла жудекатэ.

6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

Ворбеле небунулуй адук чартэ ши гура луй ынжурэ пынэ стырнеште ловитурь.

7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

Гура небунулуй ый адуче пеиря ши бузеле ый сунт о курсэ пентру суфлет.

8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

Кувинтеле бырфиторулуй сунт ка прэжитуриле: алунекэ пынэ ын фундул мэрунтаелор.

9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

Чине се леневеште ын лукрул луй есте фрате ку чел че нимичеште.

10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

Нумеле Домнулуй есте ун турн таре; чел неприхэнит фуӂе ын ел ши стэ ла адэпост.

11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

Аверя есте о четате ынтэритэ пентру чел богат; ын ынкипуиря луй, еа есте ун зид ыналт.

12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

Ынаинте де пеире, инима омулуй се ынгымфэ, дар смерения мерӂе ынаинтя славей.

13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

Чине рэспунде фэрэ сэ фи аскултат фаче о простие ши ышь траӂе рушиня.

14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Духул омулуй ыл сприжинэ ла боалэ. Дар духул доборыт де ынтристаре, чине-л ва ридика?

15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

О инимэ причепутэ добындеште штиинца ши урекя челор ынцелепць каутэ штиинца.

16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.

Даруриле унуй ом ый фак лок ши-й дескид интраря ынаинтя челор марь.

17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

Чел каре ворбеште ынтый ын причина луй паре кэ аре дрептате, дар вине челэлалт ши-л я ла черчетаре.

18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

Сорцул пуне капэт неынцелеӂерилор ши хотэрэште ынтре чей путерничь.

19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

Фраций недрептэциць сунт май греу де кыштигат декыт о четате ынтэритэ ши чертуриле лор сунт тот аша де греу де ынлэтурат ка зэвоареле уней касе ымпэрэтешть.

20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

Дин родул гурий луй ышь сатурэ омул трупул, дин венитул бузелор луй се сатурэ.

21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

Моартя ши вяца сунт ын путеря лимбий; орьчине о юбеште ый ва мынка роаделе.

22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

Чине гэсеште о невастэ бунэ гэсеште феричиря; есте ун хар пе каре-л капэтэ де ла Домнул.

23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

Сэракул ворбеште ругынду-се, дар богатул рэспунде ку асприме.

24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

Чине ышь фаче мулць приетень ый фаче спре ненорочиря луй, дар есте ун приетен каре цине май мулт ла тине декыт ун фрате.