Приче Соломонове 18

1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

Sila ki izole pwòp tèt li, chache pwòp enterè l; bon jijman an pa anyèn devan l.

2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

Yon moun ensanse pa pran plezi nan bon konprann; men sèlman nan devwale pwòp panse li.

3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

Lè yon nonm mechan vin parèt, mepriz la vini ansanm avè l; e avèk dezonè, wont vin parèt.

4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

Pawòl yo ki sòti nan bouch a yon nonm se yon dlo byen fon; dlo sajès se yon dlo fre k ap koule tout tan.

5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

Panche vè youn moun mechan an pa bon, ni pou fè jijman ki rache jistis nan men moun dwat yo.

6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

Lèv a yon moun ensanse mennen konfli; bouch li ap mande kou.

7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

Bouch a moun san konprann nan se dega li; e lèv li se pèlen pou nanm li.

8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

Pawòl a sila ki chichote pawòl nan zòrèy moun nan se tankou bonbon ki gen gou dous; se jis nan fon kò a yo desann.

9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

Anplis, sila ki parese nan travay li a se frè a sila ki detwi.

10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

Non SENYÈ a se yon sitadèl byen fò; moun ladwati a kouri ladann pou jwenn sekou.

11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

Pou yon nonm rich, byen li se yon vil ki fò; kon yon miray byen wo nan panse li.

12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

Avan destriksyon, kè yon nonm plen ògèy; men imilite ale devan onè.

13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

Sila ki bay repons avan li koute a; plen foli ak wont.

14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Lespri a yon nonm kapab sipòte maladi; men nan ka lespri brize a, se kilès ki kab sipòte li?

15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

Panse a sila ki gen bon konprann nan, ranmase konesans; anplis, zòrèy a saj la chache konesans.

16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.

Don a yon nonm fè kont espas pou li, e mennen li devan moun enpòtan.

17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

Premye moun pou plede ka li a, sanble gen rezon; jiskaske yon lòt moun vin egzamine l.

18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

Tiraj osò fè konfli sispann; lap pran desizyon antre moun pwisan yo.

19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

Yon frè ki blese se pi rèd pou konvenk pase yon vil fòtifye; konfli ak li se tankou ba fè nan yon sitadèl.

20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

Se fwi a bouch moun ki satisfè vant li; l ap satisfè ak sa ke lèv li pwodwi.

21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

Lanmò ak lavi nan pouvwa a lang lan; e sila ki renmen l yo, va manje fwi li.

22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

Sila ki jwenn yon madanm, jwenn yon bon bagay, e twouve favè SENYÈ a.

23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

Malere a pale: “Souple, fè m gras”; men moun rich la reponn byen di.

24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

Yon nonm ak anpil zanmi vin kraze nèt; men gen yon kalite zanmi ki rete pi pwòch pase yon frè.