Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
The preparations of the heart in man, and the answer of the tongue, [is] from the LORD.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
All the ways of a man [are] clean in his own eyes; but the LORD weigheth the spirits.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Commit thy works unto the LORD, and thy thoughts shall be established.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
The LORD hath made all [things] for himself: yea, even the wicked for the day of evil.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Every one [that is] proud in heart [is] an abomination to the LORD: [though] hand [join] in hand, he shall not be unpunished.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
By mercy and truth iniquity is purged: and by the fear of the LORD [men] depart from evil.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
When a man’s ways please the LORD, he maketh even his enemies to be at peace with him.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Better [is] a little with righteousness than great revenues without right.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
A man’s heart deviseth his way: but the LORD directeth his steps.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
A divine sentence [is] in the lips of the king: his mouth transgresseth not in judgment.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
A just weight and balance [are] the LORD’s: all the weights of the bag [are] his work.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
[It is] an abomination to kings to commit wickedness: for the throne is established by righteousness.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Righteous lips [are] the delight of kings; and they love him that speaketh right.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
The wrath of a king [is as] messengers of death: but a wise man will pacify it.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
In the light of the king’s countenance [is] life; and his favour [is] as a cloud of the latter rain.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
How much better [is it] to get wisdom than gold! and to get understanding rather to be chosen than silver!
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
The highway of the upright [is] to depart from evil: he that keepeth his way preserveth his soul.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Pride [goeth] before destruction, and an haughty spirit before a fall.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Better [it is to be] of an humble spirit with the lowly, than to divide the spoil with the proud.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
He that handleth a matter wisely shall find good: and whoso trusteth in the LORD, happy [is] he.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
The wise in heart shall be called prudent: and the sweetness of the lips increaseth learning.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Understanding [is] a wellspring of life unto him that hath it: but the instruction of fools [is] folly.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
The heart of the wise teacheth his mouth, and addeth learning to his lips.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Pleasant words [are as] an honeycomb, sweet to the soul, and health to the bones.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way that seemeth right unto a man, but the end thereof [are] the ways of death.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
He that laboureth laboureth for himself; for his mouth craveth it of him.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
An ungodly man diggeth up evil: and in his lips [there is] as a burning fire.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
A froward man soweth strife: and a whisperer separateth chief friends.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
A violent man enticeth his neighbour, and leadeth him into the way [that is] not good.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
He shutteth his eyes to devise froward things: moving his lips he bringeth evil to pass.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
The hoary head [is] a crown of glory, [if] it be found in the way of righteousness.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
[He that is] slow to anger [is] better than the mighty; and he that ruleth his spirit than he that taketh a city.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
The lot is cast into the lap; but the whole disposing thereof [is] of the LORD.
